Uvod u knjigu – Ja To Mogu!
Zdravo. Ja sam luiz Hej i odusevljena sam idejom da podelim moje ideje o afirmacijama sa vama. Dopustite ovim idejama da udju u vašu svest dok ne postanu deo vas samih.
Ja to mogu!
Kako koristiti afirmacije da promenite svoj zivot.
Posvećujem ovu knjigu svojoj publici koja se stalno uvećava. Moja je zelja da svako nauči kako da koristi afirmacije i stvori ljubav, mir, radost, prosperitet i bolji zivot za sebe. Danas je novi dan. Danas je dan, kada Ti počinješ da stvaraš radostan i ispunjavajući zivot. Danas je dan u kojem počinješ da otpuštaš sva svoja ograničenja. Danas je dan kada učiš tajne života. Ti MOŽEŠ promeniti svoj život na bolje. Već imaš u sebi potrebne alate za to. Ti alati su tvoje misli i tvoja verovanja. Ja ću te naučiti kako da koristiš te alate kako bi poboljšala kvalitet svog života.
Za one koji nisu upoznati sa dobrobitima afirmacija volela bih da vam malo objasnim šta su to afirmacije.Afirmacije su zaista sve što izgovorite ili pomislite. Gomila onoga što izgovaramo u većini vremena je prilično negativno, i ne stvara nam pozitivna iskustva u životu. Mi moramo istrenirati naše misli i govor u pozitivne obrasce, ako želimo promeniti svoje živote. Afirmacija otvara put. Ona je početna tačka promene. U suštini, ti govoriš svom podsvesnom umu: Ja preuzimam odgovornost, ja sam svesna da postoji nešto što ja mogu učiniti da bih se promenila.
Kada kažem primenjivanje afirmacija, ja mislim upravo na svesno korišćenje reči koje će nam ili pomoći da eliminišemo nešto iz našeg života, ili će nam pomoći da stvorimo nešto novo u našem životu. Svaka reč koju izgovoriš, i svaka misao koju misliš, je afirmacija za sebe. Sav naš razgovor sa nama samima je čitava bujica afirmacija. Ti koristiš afirmacije svakog momenta, bila toga svesna ili ne. Ti afirmišeš i kreiraš svoja životna iskustva sa svakom rečju i svakom mišlju. Tvoja verovanja su tvoji ustaljeni obrasci razmišljanja koje si naučila kao dete. Mnoga od njih rade za tvoje dobro, dok druga ograničavaju tvoju sposobnost stvaranja upravo onoga što kažeš da želiš. Ono što želiš i ono što veruješ da zaslužuješ mogu biti veoma RAZLIČITE stvari. Ti treba da obratiš pažnju na svoje misli da bi mogla eliminisati one misli koje kreiraju iskustva koja ne želiš u svom životu.
Ja to mogu!
Molim te, shvati da je svaka žalba i kukanje ustvari afirmacija nečega što ne želiš u svom životu. Svaki put kada si besna, samo afirmišeš da ti je potrebno još više besa u životu. Svaki put kada se osećaš kao žrtva, samo afirmišeš da želiš da nastaviš da se osećaš kao žrtva. Ako ti osećaš da ti život ne daje ono što bi htela u svom svetu, onda je sasvim sigurno da nikada ni nećeš imati izobilje koje život daje drugima, dokle god ne promeniš način na koji razmišljaš i govoriš.
Ti nisi loša osoba zato što tako razmišljaš, ti samo nikada nisi naučila kako da razmišljaš i govoriš. Svet upravo sada počinje da uči kako naše misli kreiraju naša iskustva. Tvoji roditelji to verovatno nisu znali, tako da te to nisu ni mogli naučiti. Oni su te naučili kako da posmatraš život na način na koji su njihovi roditelji učili njih. Tako da niko nije kriv, medjutim, sada je vreme za sve nas da se probudimo i da počnemo svesno da kreiramo naše živote na načine koji su puni zadovoljstva i podrške. Ti to možeš, Ja to mogu, Mi to možemo.Ti samo treba da naučiš kako. Zato, predjimo na stvar! Ja ću govoriti o afirmacijama uopšte, a onda ću preći na specifične delove života, i pokazaću ti kako da napraviš pozitivne promene u svakom od tih delova. Kada jednom naučiš kako da koristiš afirmacije, onda ih možeš primeniti u svim situacijama.
Ti nisi loša osoba zato što tako razmišljaš, ti samo nikada nisi naučila kako da razmišljaš i govoriš. Svet upravo sada počinje da uči kako naše misli kreiraju naša iskustva. Tvoji roditelji to verovatno nisu znali, tako da te to nisu ni mogli naučiti. Oni su te naučili kako da posmatraš život na način na koji su njihovi roditelji učili njih. Tako da niko nije kriv, medjutim, sada je vreme za sve nas da se probudimo i da počnemo svesno da kreiramo naše živote na načine koji su puni zadovoljstva i podrške. Ti to možeš, Ja to mogu, Mi to možemo.Ti samo treba da naučiš kako. Zato, predjimo na stvar! Ja ću govoriti o afirmacijama uopšte, a onda ću preći na specifične delove života, i pokazaću ti kako da napraviš pozitivne promene u svakom od tih delova. Kada jednom naučiš kako da koristiš afirmacije, onda ih možeš primeniti u svim situacijama.
Neki ljudi kažu da afirmacije ne funkcionišu, što je takodje afirmacija sama za sebe. Ono što oni misle time, je da oni ne znaju kako ispravno da koriste afirmacije. Oni govore : Moji prihodi se uvećavaju, a da pri tom misle : Ovo je tako glupo! Nikada neće uspeti. Koja će afirmacija od ove dve pobediti? Pa naravno negativna, jer je ona deo dugogodišnje tradicije njihovog pogleda na život. Ponekad će ljudi izgovarati svoje afirmacije jednom dnevno, a onda će nastaviti da se žale i kukaju tokom čitavog dana. Biće potrebno mnogo vremena da bi afirmacije uspele ako se praktikuju na ovaj način. Afirmacije kukanja i žaljenja će uvek pobediti, jer ih ima više i obično su izrečene sa snažnim emocijama.
Izgovaranje naših afirmacija je samo deo procedure. Ono što radimo u toku dana i noći je još važnije. Tajna uspeha tvojih afirmacija je u tome da pripremiš atmosferu za njihov rast. Afirmacije su kao posejano seme u zemlji. Osiromašeno zemljište – siromašan rod. Bogato zemljište – bogati rod. Što više biraš da razmišljaš misli koje te čine da se osećaš dobro, to brže uspevaju tvoje afirmacije. Misli radosne misli. Da, tako je jednostavno! I lako izvodivo.
Način na koji biraš da razmišljaš upravo sada, je baš to, IZBOR. Ti to možda ne shvataš, jer si već toliko dugo razmišljala na određen način, ali u suštini to jeste izbor. Sada, danas u ovom trenutku ti možeš da izabereš da promeniš svoje razmišljanje.To se neće promeniti preko noći, ali ako budeš uporna i svakodnevno biraš da misliš misli koje te čine da se osećaš dobro, definitivno ćeš napraviti pozitivne promene u svakoj oblasti svog života.
Ovu tajnu sam naučila od Abrahama (Abraham-Hiks učenje), njega smatram za jednog od najboljih učitelja današnjice. Ja se svako jutro budim uz blagoslove i zahvalnost za predivan život koji vodim, i pravim izbor da mislim radosne misli bez obzira na to šta drugi rade. Ne, ne radim to 100% vremena u toku dana, ali sam oko 75-80 % vremena posvećena tome, i to zaista pravi ogromnu razliku u tome koliko ja uživam u životu, i koliko mi dobrobiti prosto teče u život, svaki dan.
Jedini momenat koji zaista živiš je upravo ovaj. Sadašnji momenat je jedini momenat koji ti zaista kontrolišeš. Ako odbijamo da se osećamo dobro u ovom trenutku, kako onda možemo da stvaramo buduće momente koji su puni izobilja i zabave. Kako se osećaš upravo sada? Da li se osećaš dobro ili loše? Koja je tvoja trenutna emocija koju osećaš? Koji je tvoj trenutni unutarnji osećaj? Da li bi želela da se osećaš bolje? Onda posegni za pozitivnom mišlju. Ako se osećaš loše u bilo kom smislu: tužna, neraspoložena, ogorčena, puna zameranja, besna, uplašena, puna krivice, depresivna, ljubomorna, puna kriticizma…To znači da si privremeno izgubila svoju konekciju sa tokom pozitivnih iskustava koja ti je priredio Univerzum i koja te čekaju.
Jedini momenat koji zaista živiš je upravo ovaj. Sadašnji momenat je jedini momenat koji ti zaista kontrolišeš. Ako odbijamo da se osećamo dobro u ovom trenutku, kako onda možemo da stvaramo buduće momente koji su puni izobilja i zabave. Kako se osećaš upravo sada? Da li se osećaš dobro ili loše? Koja je tvoja trenutna emocija koju osećaš? Koji je tvoj trenutni unutarnji osećaj? Da li bi želela da se osećaš bolje? Onda posegni za pozitivnom mišlju. Ako se osećaš loše u bilo kom smislu: tužna, neraspoložena, ogorčena, puna zameranja, besna, uplašena, puna krivice, depresivna, ljubomorna, puna kriticizma…To znači da si privremeno izgubila svoju konekciju sa tokom pozitivnih iskustava koja ti je priredio Univerzum i koja te čekaju.
Ne gubi svoje misli uzalud tako što ćeš se osećati krivom. Nijedna osoba, mesto ili stvar nema apsolutno nikakvu kontrolu nad tvojim osećanjima, zato što nisu oni ti koji misle u tvom umu. Upravo zato ni ti nemaš nikakvu kontrolu nad drugima, jer ti ne možeš da kontrolišeš njihove misli. Niko nikog ne može da kontroliše, osim ako osoba ne da pravo na to. Zato bi trebala znati da poseduješ veoma moćan um. Ti možeš preuzeti apsolutnu kontrolu nad sopstvenim razmišljanjem. To je upravo i jedina stvar nad kojom ćeš ikada imati potpunu kontrolu. Ono što biraš da misliš je ono što ćeš i dobiti u životu.
Ja sam odlučila da mislim misli radosti i zahvalnosti, i ti možeš isto. Kakve misli tebe čine da se osećaš dobro? Misli ljubavi, zahvalnosti, poštovanja, sećanja radosnih iskustava, predivnih stvari koje bi volela da ti se dogode u budućnosti, radovanja jer si živa, blagosiljanja sopstvenog tela, uživanja u ovom trenutku i radovanja sutrašnjem danu. Misliti ovakve misli, znači voleti sebe. A kada voliš sebe, čuda se dešavaju u tvom životu. Raditi afirmacije znači svesno birati odredjene misli koje stvaraju pozitivne rezultate u budućnosti. To je početna tačka za promenu tvojih razmišljanja. Afirmativna stanja odlaze iza realnosti sadašnjeg trenutka i prelaze u kreaciju budućnosti uz pomoć reči koje izgovaraš u sadašnjosti. Kada izabereš da kažeš: Ja imam prosperitet i bogatstvo, ti u tom trenutku možda imaš veoma malo para na računu u banci, ali ono što ti radiš je da tom afirmacijom sadiš seme prosperiteta u budućnosti. Svaki put kada to ponoviš, time samo potvrudjuješ svoje seme koje si posadila u atmosferi svoga uma. Zbog toga želiš da to bude radosna atmosfera. Stvari rastu brže u plodnom, bogatom zemljištu.
Veoma je važno da svoje afirmacije uvek izogovaraš u SADAŠNJEM vremenu: Ja imam, ili Ja jesam. Ako kažeš Ja ću imati, ili Ja ću uraditi, onda to i ostaje tamo negde u budućnosti. Univerzum shvata tvoje reči bukvalno i daje ti upravo ono što govoriš, uvek. Ovo je još jedan razlog zašto treba da održavaš radosnu mentalnu atmosferu. Lakše je misliti pozitivne afirmacije kada se osećaš dobro.
Veoma je važno da svoje afirmacije uvek izogovaraš u SADAŠNJEM vremenu: Ja imam, ili Ja jesam. Ako kažeš Ja ću imati, ili Ja ću uraditi, onda to i ostaje tamo negde u budućnosti. Univerzum shvata tvoje reči bukvalno i daje ti upravo ono što govoriš, uvek. Ovo je još jedan razlog zašto treba da održavaš radosnu mentalnu atmosferu. Lakše je misliti pozitivne afirmacije kada se osećaš dobro.
Shvati to ovako: Svaka misao koju misliš se računa, zato ne dangubi svoje dragocene misli. Svaka pozitivna misao donosi dobro u tvoj život. Svaka negativna misao samo odvlači dobro iz tvog života, jednostavno ga drži van tvog domašaja. Koliko puta si u životu zamalo dobila nešto dobro, ali je to nešto izmaklo iz tvojih ruku u poslednjem momentu. Kada bi se mogla setiti tvoje mentalne atmosfere koju si imala u tim trenutcima, dobila bi odgovor. Suviše negativnih misli stvara barijeru pozitivnim afirmacijama. Ako ti kažeš: Ja ne želim više da budem bolesna, ovo nije prikladna afirmacija za dobro zdravlje. Moraš da izjaviš jasno ono šta HOĆEŠ, Ja prihvatam savršeno zdravlje sada. Izjava: Ja mrzim ova kola!, ti ne donosi prelepa, nova kola, jer nisi jasna, a čak i da dobiješ nova kola, ubrzo ćeš ih verovatno zamrzeti, jer je to ono što si afirmisala. Ako ti želiš nova kola onda izgovori nešto poput ovoga: Ja imam prelepa ,nova kola koja odgovaraju svim mojim potrebama. Neki ljudi kažu : Život je mučenje!, što je užasna afirmacija! Možeš li zamisliti kakva iskustva će ti ta afirmacija doneti. Ali nije život taj koji je mučenje, tvoje razmišljanje jemučenje. Ta misao će ti pomoći da se osećaš užasno. A kada se osećaš užasno, nikakva dobra ti ne mogu doći u život.
Nemoj raspravljati o tvojim ograničenjima, jadnim odnosima, problemima, bolestima, siromaštvu… Što više pričaš o problemu, više ga potvrdjuješ tu gde jeste. Ne krivi druge za svoje probleme to je samo još jedan od načina kako gubiti vreme. Svi smo mi pod zakonom naše sopstvene svesti, naših sopstvenih misli, i jedino mi sami privlačimo odredjena iskustva u naš život načinom na koji razmišljamo. Kada ti promeniš svoj način razmišljanja, sve u tvom životu se takodje promeni. Bićeš zapanjena i oduševljena kada vidiš kako se ljudi, mesta, stvari i okolnisti mogu promeniti. Okrivljavanje je još jedna od negativnih afirmacija, i ne želiš da gubiš svoje dragocene misli na nju. Umesto toga, nauči kako da preokreneš svoje negativne afirmacije u pozitivne. Na primer: Ja mrzim svoje telo, postaje Ja volim i cenim svoje telo. Ja nikada nemam dovoljno novca, postaje Novac teče u moj život u velikilim količinama. Umorna sam da sam stalno bolesna, postajeDopuštam svom telu da se vrati u svoje prirodno ,vitalno stanje. Suviše sam debela, postaje Ja poštujem svoje telo i vodim brigu o njemu, Niko me ne voli, postaje Vibriram ljubav i ljubav ispunjava moj život, Nisam kreativna, postaje Otkrivam talente koje nisam ni znala da posedujem, Zaglavljena sam na lošem poslu, postaje Predivna nova vrata se konstantno otvaraju za mene. Ja nisam dovoljno dobra, postaje Ja sam u procesu pozitivnih promena i ja zaslužujem najbolje.
Ovo ne znači da bi sad trebalo da se plašiš svake misli koju pomisliš, zato što u početku, kada počneš da praviš promene i zaista obraćaš pažnju na svoje misli, bićeš užasnuta koliko je tvoje razmišljanje ustvari bilo negativno. Zato, kada uhvatiš negativnu misao samo pomisli: Ovo je stara misao,ja više ne biram da razmišljam na taj način, onda pronadji pozitivnu misao i zameni je što brže možeš. Zapamti, ti želiš da se osećaš dobro što je više moguće. Misli ogorčenosti, prezira, i krivice te čine da se osećaš očajnom. A to je navika koju zaista želiš da otpustiš.
Ovo ne znači da bi sad trebalo da se plašiš svake misli koju pomisliš, zato što u početku, kada počneš da praviš promene i zaista obraćaš pažnju na svoje misli, bićeš užasnuta koliko je tvoje razmišljanje ustvari bilo negativno. Zato, kada uhvatiš negativnu misao samo pomisli: Ovo je stara misao,ja više ne biram da razmišljam na taj način, onda pronadji pozitivnu misao i zameni je što brže možeš. Zapamti, ti želiš da se osećaš dobro što je više moguće. Misli ogorčenosti, prezira, i krivice te čine da se osećaš očajnom. A to je navika koju zaista želiš da otpustiš.
Još jedna barijera za pozitivne afirmacije je osećanje : Nisam dovoljno dobra, i da ne zaslužuješ dobro u svom životu. Ako je to tvoje polje koje bi želela da poboljšaš, možeš početi sa poglavljem o samopoštovanju. Vidi koliko afirmacija o samopoštovanju možeš da upamtiš, a onda ih često ponavljaj, to će ti pomoći da promeniš tu atmosferu bezvrednosti koju nosiš u sebi, u atmosferu samopoštovanja i sopstvene vrednosti. Onda posmatraj kako se tvoje pozitivne afirmacija materijalizuju. Afirmacije su rešenja koje će zameniti bilo koji problem koji imaš. Kakav god da imaš problem, ponavljaj non-stop : SVE JE U REDU, SVE SE ODVIJA U MOJU NAJVEĆU KORIST, IZ OVOG ISKUSTVA SAMO ĆE DOBRO PROIZIĆI I JA SAM BEZBEDNA. Ova jednostavna afirmacija će proizvesti čuda u tvom životu.
Takodje bih preporučila da ne deliš svoje afirmacije sa nekim ko će se pokakiti na te ideje. Kada počinješ, najbolje je da zadržiš svoje misli za sebe, dok ne postigneš svoje željene rezultate. E onda će tvoji prijatelji reći: Wow, kako si se promenila na bolje! Šta si to radila?, i onda im možeš objasniti. Pređi preko jednog poglavlja i po nekoliko puta, dok potpuno ne shvatiš ove principe i počneš da ih živiš. Takodje, skoncentriši se na poglavlja koja imaju najviše značenja za tebe i vežbaj te afirmacije, i zapamti da obavezno kreiraš i svoje sopstvene afirmacije. Prve afirmacije koje možeš sada odmah početi da koristiš su: JA TO MOGU! JA MOGU DA SE OSEĆAM DOBRO. JA MOGU NAPRAVITI POZITIVNE PROMENE U SVOM ŽIVOTU.
Promena i Tranzicija – prvi deo
(aplauz)
Pa niste čuli ni jednu jedinu reč još! (smeh)
Večeras hoću da pričam o promeni. Promeni i tranziciji.
Naravno, PROMENA je ono što želimo da drugi učine… Zar ne? (smeh) Mi ne želimo da se menjamo, ali zato želimo da se drugi promene, tako da se naši životi promene na bolje…(smeh)
Naravno, svaka promena, da bi bila uspešna, mora biti promena u nama samima…apsolutno mora.
Promena za mene znači: da smo se pomerili iz osećaja separacije i izolacije, usamljenosti i besa…straha i boli… u stanje spokoja i mira.
Predivnog stanja spokoja, gde možemo zaista uživati u životu koji nam dolazi, znajući da je sve u redu. Ja verujem u sledeće: Život je divan. Sve je savršeno u mom svetu i ja se krećem ka svom najvećem dobru, uvek. Stoga mi nije bitno u kom pravcu će se kretati moj život, jer znam da će biti divno! Tako da onda mirno mogu da uživam u svakojakim stvarima.
Žerald Džempovski je govorio da je ljubav otpuštanje straha, i da jedino postoji ili ljubav ili strah… i ako ne dolaziš sa mesta ljubavi, onda si u mestima poput izolacije, straha, bola i sličnih stvari. One su sve deo tog sindroma straha. A to je upravo ono od čega želimo da se udaljimo, i promenimo. Želimo da se odvojimo od straha u ljubav, i da ljubav postane naše manje više permanentno stanje.
Čak je i planeta Zemlja, ovih dana u tom periodu promena, vidimo to svuda oko sebe… Prebacujemo se iz starog reda u novi. Neki ljudi kažu da je to počelo sa dobom vodolije, barem astrolozi tako opisuju to… ali za mene su astrologija, numerologija, čitanje sa dlana i sve ostale metode, samo razni načini kako se može opisati život. Ljudi koriste različite jezike za to. Astrolozi kažu da se prebacujemo iz doba Ribe u, doba Vodolije… a u dobu Ribe, smo više posezali za drugima da nas spasu…za drugim ljudima, koji bi to uradili umesto nas…Medjutim u doba Vodolije, ljudi se okreću sebi… u sebi tražimo odgovore…i otkrivamo da imamo moć da se spasemo…da sami sebe spasemo. To je divna, oslobadjajuća novost za nas!
Mnogi se ljudi uplaše, jer im to sve izgleda kao mnogo odgovornosti, ali mi ustvari otkrivamo svoju sposobnost da odgovorimo na život…ne u smislu žrtve, već u smislu koji nama daje moć. Shvatamo svoju konekciju sa, što bi ljudi iz AA(alcoholicus anonimu) rekli, našom višljom moći…ja to nazivam naše višlje ja... mi doprinosimo sopstvenom spasenju.
A to je predivan osećaj, kada ne moramo da budemo zavisni od spoljne osobe. Kada znamo da u sebi imamo ogromnu moć da pravimo promene u svom životu.
Ako smo žrtve, osećamo se izolovano…osećamo bol i strah…i stalno posežemo i tražimo nekog drugog da obavi stvari za nas…A sada preuzimamo odgovornost za sopstveni život, I počinjemo da shvatamo kako možemo da doprinesemo boljitku naših životnih iskustava i kako ih možemo promeniti, ako nam nije stalo do odredjenih iskustava.
Od momenta kada odlučimo da napravimo promenu, pa do momenta kada dobijemo svoju demonstraciju toga…tj. dok ne dobijemo ono što hoćemo, postoji tranzicioni period…period prelaza. U tom dobu se pomeramo i prelazimo iz starog reda u novi. To je vreme otpuštanja starih verovanja i starih navika…vreme praktikovanja i konkretnog življenja stvari na kojima radimo: novih verovanja, novih metoda, novih osećanja, novih paterna ponašanja…
To je vreme kada te nove principe postavljamo na njihova mesta, kako bi postali novi, prirodni deo našeg života. U tom periodu biće mnogo talasanja, izmedju starog i novog, ići ćemo dosta puta napred-nazad izmedju onoga što je bilo, i što bi mi voleli da bude…ili što bi voleli da imamo…A ako olučimo da ćemo da otpustimo staro verovanje i da hoćemo da stvorimo novo, tokom tog perioda tranzicije ići ćemo napred nazad …To je vreme kada smo često ljuti na sebe.. Kada znam sve o ovom novom, pa zašto to već ne radim???…Sigurno nisam dovoljno dobra …Mora biti da sam loša osoba…
Ali to je čista glupost! Jer, za sve što učimo potrebno je vreme, i moramo ići napred, nazad, napred, nazad, sve dok ne postanemo potpuno snažni u svom novom verovanju i dok se potpuno ne preokrenemo u svojoj promeni. Na primer, počnete da radite afirmaciju u vezi nečega, i nešto se desi, a vi odma kažete Jao ne mogu ja to! i vratite se staroj navici brige…E to je taj period talasanja. To ne znači da niste ništa naučili, i ne zanči da ste opet na početku, to je samo deo tog napred-nazad perioda prilagodjavanja …još uvek niste udobno “smešteni” u svojoj novoj navici..a za to je potrebno malo vremena, prakse i strpljenja…
A vi želite da budete strpljivi sa sobom. Budite strpljivi sa sobom. Želite da izgradite sebe, umesto da se tučete po glavi. Postoji ogromna razlika u tome…da li te vaše misli uzdižu i izgradjuju vašu ličnost, ili vas dotuku do dna? Kada se tučete po glavi…znate…to nije baš ljubav prema sebi…
Znate, ponekad spoljne promene nisu toliko značajne, koliko one, kada se uputimo ka sebi, i uzmemo nešto što radimo i promenimo ga barem za jedan stepen ka boljem…Neko mi je večeras rekao, da planira da kupi novi stan, ali se plaši da neće imati dovoljno novca…A ja sam rekla da bi mogli početi afirmisati da će BITI mnogo novca! To je tako mala promena, samo jedna jedina reč… to je maleni način kojim menjate celokupni način gledanja na neku stvar.
Neko me je pitao…govoreći da je u velikim bolovima i da stalno koristi tu reč, mnogo puta u svojim razgovorima…i pitali su me da li postoji neka druga reč koju bi mogli koristiti umesto reči “bol”…A ja sam se setila jedne prilike kada sam razvalila prst o prozor, i automatski shvatila, da ako se prepustim toj situacioji, da ću proći kroz mnogo bola…medjutim, čim sam se povredila odmah sam počela da radim mentalni rad …i sećam se, da sam se obraćala svom prstu, govoreći da trenutno doživljava mnogo uzbudjenja! (smeh) I verujte mi na reč, bio je veoma uzbuđen! (smeh)
I samim tim što sam insistirala da na to gledam na odredjeni način, moje isceljenje je trajalo kraće, i pomoglo mi je da se snadjem u nečemu što je moglo da bude veoma bolno iskustvo.
Znala sam, da ako uspem da premestim obrazac razmišljanja kojim moj um razmišlja, biće mi lakše da me prodje prst…samo kada bismo prebacili način na koji razmišljamo, makar malo…
Za sve nas koji želimo da se promenimo, nezaobilazan je taj prelazak iz starog načina u novi, a mnogo, mnogo stvari se dogadja na Planeti. Mislim da su stvari slične kao nekada, ali smo ih mi mnogo svesniji…Ponekad vidim nešto u novinama, i pomislim: Da li mi stvarno radimo takve stvari?… I kako nastavljam da čitam, vidim da se to dešava već dugo vremena, ali to tek sada isplivava na površinu, vidimo više negativnih stvari…Medjutim, ako želiš da počistiš svoju mentalnu kuću, ako odlučiš da želiš da radiš na sebi i da se okreneš svojoj unutrašnjosti, onda moraš zaista pogledati, i videti šta se tu nalazi! Moraš pogledati i videti koja su tvoja uverenja, da bi znala šta da promeniš! Ne možeš očistiti negativnost, ako je ne vidiš. Isto je kao kada čistiš svoju kuću, moraš pogledati oko sebe i shvatiti gde je sve prljavština, moraš kupiti stvari sa poda, premeštati ih, obrisati od prašine, baciti ih ili zameniti…Moraš videti šta je to što je prljavo…A ako ćemo da pravimo velike tranzicije i promene na ovoj Planeti, i zaista pomoći da se ova Planeta i izleči, moraćemo da se okrenemo prvo ka sebi i da vidimo šta se to u nama dogadja. Moramo temeljno pogledati i detektovati negativitet u nama. A stvari koje smo krili i zataškavali dugo, dugo vremena, moraće izaći na površinu…
Mislim da je deo ove tranzicione faze kroz koju prolazimo… mislim da je jednim delom njen katalizator, pojava koja se zove AIDS. Ja želim da zaista pomognem u stvaranju sveta, u kome je potpuno bezbedno da volimo jedni druge. Samo to. Samo da volimo jedni druge. Svet u kome ćemo biti prihvaćeni i voljeni, upravo ovakvi kakvi smo. To je ono što si želela kada si bila malo dete. Kada si bila mala, želela si da budeš voljena baš onakva kakva si bila, iako si bila mršava ili debeljuca, nedovoljno pametna, ili nedovoljno dobra kao komšijsko dete…ili ako si bila uplašeno dete…Bez obzira na to, ti si ipak želela da budeš voljena. A to je upravo identična stvar koju svi mi sada tražimo.
Medjutim, nećemo nikako uspeti da dobijemo ljubav i prihvatanje od drugih ljudi, ako nismo u stanju da isto damo samima sebi. Kada se mi osećamo dovoljno dobri da bismo bili voljeni, onda nas i drugi ljudi automatski vole i prihvataju takodje. Zaista je tako jednostavno. Ja mislim da mi dolazimo na ovu planetu kako bi naučili i praktikovali bezuslovnu ljubav. A to nije uvek laka stvar za uraditi, ali i dalje mislim da je to razlog našeg dolaska ovde…da bi imali bezuslovnu ljubav, pre svega, prema sebi, bez obzira šta ONI govore,ili šta su nam URADILI u prošlosti. A takodje, i da bismo istu tu bezuslovnu ljubav davali i drugima…dozvolivši im da budu ono što jesu, i da se oslobodimo tog verovanja ‘MI’ i ‘ONI’. Ne postoji MI i ONI, postoji samo MI. A mi moramo to znati. A ako želimo da izlečimo ovu planetu, moramo znati da je sve MI. I ne postoje grupe koje su potrošne, manje važne, i ne postoje ‘ONI’…Sigurno da postoje mnogi ljudi koji doživljavaju ekstremnu patnju, pa postaju opasni za druge…Ako možemo da shvatimo da postupak nasilja dolazi od osobe koja je bila traumatizovana u svom detinjstvu …ako želimo da ih promenimo, ako želimo da ljudi postanu spokojni, mirni i puni ljubavi, moramo ih naučiti da prilaze životu iz mesta u svom srcu koje je puno ljubavi. A to ih ne možemo naučiti, ako i sami to ne znamo. Sigurno ne tako što ćemo stvarati nove ratove, ubijati ljude, tući ljude, odvlačiti ih u zatvore, mučiti ih, i raditi slične stvari…Već tako što ćemo ih naučitti da oproste i da vole sebe…da nikada više ne bi radili te nasilničke stvari ponovo… Jer shvatite, ljudi koji nauče da vole sebe, nisu ustanju da sebe povredjuju, a time ne mogu povrediti ni drugoga. A za mene, to je recept za svetski mir, harmoniju i svakojake divne stvari…pomoći što većem broju ljudi da vole sebe onakvi kakvi su, vrlo je jednostavno…To je moj posao na ovoj planeti, da pomognem ljudima da što više vole sebe…Voleti sebe, da bismo stigli do tog novog načina, koji ja vidim kao bezuslovnu ljubav, mir i izobilje za svakoga. I znam da je to moguće, samo kada bi sklonili sve gluposti sa našeg puta…Verujem, da kad napustimo ovu planetu, jedino što sa sobom nosimo je naša sopstvena sposobnost da volimo sebe. Nosimo svoju sposobnost da volimo, i to je sve. Ne nosimo naše veze, automobile, bankovne račune, niti poslove… Nosimo samo svoju sposobnost da volimo. Mi imamo mnogo mogućnosti da otvorimo sopstvena srca, na mnogo dubljim nivoima nego što su sada otvorena.
Verujem, da kad napustimo ovu planetu, jedino što nosimo sa sobom je naša sopstvena sposobnost da volimo sebe.
Za mene, ljubav je odgovor. Zaista mislim da je ljubav odgovor…Moćna je, pomaže nam, pomaže drugim ljudima…Kako TI daješ ljubav svetu? Šta TI radiš, kako bi stvorila svoju unutrašnju harmoniju? Šta je ono što svakodnevno radiš, kako bi učinila da se osećaš dobro iznutra? Ili samo sediš i laprdaš o onome što trenutno nemaš?…(smeh) Mislim…ok. je to…to je jedan od načina…ali ne menja situaciju! (smeh) Shvati, nećeš ništa postići da promeniš tako što ćeš biti ljuta i besna na druge ljude…niti tako što ćeš ih kriviti, nit tako štoćeš biti žrtva…
Šta je ono što TI radiš? Kako izražavaš bezuslovnu ljubav u svom životu?… Barem malo…Da li uopšte postoji barem maleni deo prostora u tvom životu, u kojem si spremna da daš bezuslovnu ljubav? Kako ti doživljavaš mir u sebi, i oko sebe? A ako to ne činiš sada, da li si spremna da počneš? Da li si spremna da počneš da stvaraš unutrašnju harmoniju i mir?…Još jedno odlično pitanje koje možeš sebi da postaviš je:Da li želiš da se promeniš?
Da li ti želiš da se promeniš, ili samo želiš da nastaviš da sediš i da se žališ na ono što nemaš? Da li želiš da postaneš osoba koja ima i stvara mnogo više u svom životu, nego sada? Ako želiš da se zaista promeniš, ti to možeš. Možeš, ako si spremna da odradiš posao. Posao koji se sastoji od toga da promeniš način na koji razmišljaš…E onda možeš promeniti svoj život na bolje.
Ljudi mi mnogo puta prilaze i govore: O Luiz, ti si promenila moj život! E pa ja ne menjam ničiji život, ja to ne radim! Ja nisam iscelitelj, ja nikog ne lečim…ja nikog ne menjam…ja nemam takvu vrstu moći. Jedino TI možeš promeniti sebe. I jedino ti, možeš očistiti svoj bol. Ja to ne mogu učiniti umesto tebe. Ja mogu stojati ovde celo veče, govoriti predivne stvari i dati brdo korisnih saveta, ali ti si i dalje jedini mislilac u svom umu, ti si ta koja će odlučiti šta će učiniti sa informacijom koja ti je data. Ja nemam nikakvu moć nad tobom. Ti imaš moć i ti to moraš znati.
Tako često mislimo kako smo bespomoćni, ali mi nismo bespomoćni zato što imamo naš UM. Imamo naš um. Oblikuješ i vaješ sopstveni život, od momenta do momenta, načinom na koji misliš, svojim stavom i svojim verovanjima.
Takodje je bitno da znaš da si ti veoma bitna za ovaj svet. Možda ćeš reći kako ti ustvari ništa ne radiš za ovaj svet, ali ti jesi važna…sama činjenica da si živa je veoma bitna. I tvoj život ima značenje…zaista ima. I ti možeš doprineti miru i harmionij ove planete samim time što ćeš koristiti svoj um. Neki ljudi marširaju, neki pomažu beskućnicima da se nahrane, neki se bave svetski mirom i svakojakim stvarima, i to je sasvim u redu…Ali takodje možeš doprineti miru ove planeti, samim time što ćeš koristiti svoj um na odredjeni način…
I zapamti: svaki put kada razmišljaš..svaki put kada misliš, ti se povezuješ sa ljudima koji mislie isto. Razmisli o tome na sekund…
Nedavno sam čula jedan citat koji mi se mnogo svideo: Robert Šuler, koji radi za UN je rekao: Ljudska vrsta mora da shvati da zaslužuje svetski mir. Moramo to mentalno prihvatiti. Mnogi ljudi veruju da su ratovi neizbežni, i da će ih biti zauvek. Da ćemo uvek imati ratova… Ja mislim da ti ljudi doprinose tome, baš zbog toga što razmišljaju na taj način. Oni doprinose nastavku ratova…Ali ako mi znamo da mi zaslužujemo da imamo mir i da je to zaista moguće, onda to može postati naša istina.
I dok počinjemo da stvaramo mir u nama, zatim u našem uskom krugu prijatelja i porodice, našim radnim mestima, više ćemo ga i nalaziti na ovoj planeti. I zapamtite, praktikovanje unutrašnjeg mira, će nam pomoći da se konktujemo sa istomišljenicima svuda po svetu. Spiritualnost nas povezuje na ovoj planeti, na mnogim nivoima. A osećaj kosmičke spiritualnosti koji sada doživljavamo je zaista predivan! Kada pričam o duhovnosti, ja ne mislim uvek na religiju. Religije imaju tendenciju da nas razdvajaju. One nam takodje govore koga da volimo, ko je vredan ljubavi, ko nije, kako da volimo…Za mene smo svi vredni ljubavi. Ja zaista verujem da smo svi mi vredni ljubavi. Mislim da je ljubav jedina koja može da nam donese trajne pozitivne promene na planeti. Naša duhovnost je direktna veza sa ultimativnim izvorom, a za to nam nije potreban posrednik. Počni da osećaš kako nas naša spiritualnost povezuje širom planete, na veoma dubokom nivou naše duše.
Dakle, sa kakvim istomišljenicima TI želiš da se konektuješ? Svaki put kad se daš u kritikovanje i osudu, povezuješ se sa ljudima koji tako razmišljaju, a to će ti se vratiti…kao bumerang…Seti se, ono što dajemo uvek nam se vraća. A svaki put kada meditiraš, ti se konektuješ sa ljudima koji razmišljaju identično. A meditacija, po meni, znači jednostavno zatvoriti oči, i okrenuti se sebi, biti dovoljno tiha da čuješ svoju sopstvenu unutrašnju mudrost. Zaista imaš odgovore u sebi. Ti imaš SVE odgovore u sebi. Da bi ih čula, potrebno je samo da se stišaš dovoljno dugo. To je za mene, svrha meditacije. To je veza sa samom sobom, sa svojim višljim ja. S’toga, svaki put kada meditiraš, ti se konektuješ sa ljudima koji isto rade. I svaki put kada radiš vizualizaciju za isceljenje svog tela, ili planete, takodje se povezuješ sa ljudima koji misle isto, koji čine isto što i ti. Bilo bi dobro da zastaneš par puta u toku dana, i zapitaš sebe: Sa kakvom vrstom ljudi se trenutno konektujem? Samo upecaj svoje misli i u kom pravcu se one kreću…
Trenutno si sva u kritici i ideš i gundjaš, gundjaš, gundjaš…ili misliš misli koje stvaraju unutrašnju harmoniju i unutrašnji mir. Jer ako stvaraš unutrašnju harmoniju, imaš i spoljašnju harmoniju. Zapamtite, ako želimo da izlečimo svet, moramo se zaustaviti i prvo izlečiti sebe, jer je centar tvog sveta, ono gde se ti nalaziš. Ti si centar svog sveta. I ti, i ti, i ti…Svako od nas… Svi smo centri sopstvenih svetova. Zato svet ustvari ide iz nas…a kada stvorimo unutrašnji mir i harmoniju, onda to ide napolje u svet. Taj mir i harmonija zrače iz nas, dodiruju ljude, mesta i stvari…Znate ono…neko udje u prostoriju i ne mora da izgovori jednu jedinu reč, ali vi već osećate privlačenje ka toj osobi ili odbojnost…Mi reagujemo na ono što oni zrače iz sebe, napolje u svet…Mi nekako osetimo te vibracije…Pokupimo njihovo raspoloženje…Zato, hajde da se postaramo da mi odašiljemo i zračimo harmoniju i mir.
Ja verujem, da bi promenili Planetu i druge ljude u našem životu, moramo prvo promeniti sebe. Moramo da volimo sebe. Moramo biti voljni da doprinesemo sopstvenom unutrašnjem miru i harmoniji, i takodje moramo biti iskreni sa sobom. Znate i sami koliko smo dobri u tome da se krijemo od nas samih…ali ako ćemo da pravimo neke promene moramo imati iskrenosti prema sebi. To ne znači da treba da se kritikujemo, već samo da budemo voljni da vidimo šta je to sve u nama, čemu je potrebna promena. Veoma je samodestruktivno kada lažemo sebe. To nije pokazivanje ljubavi prema sebi i nije nikako lekovito za nas. Mi moramo biti iskreni sa sobom, takodje i sa drugim ljudima. I moramo da naučimo da kažemo NE, na jedan lep i prijatan način, pun ljubavi…A ne uvek da govorimo svemu DA, i radimo stvari koje ne želimo da radimo, pa smo posle puni ozlojedjenosti, jer nismo bili dovoljno iskreni da kažemo NE. Ne mislim da je baš lako biti iskren sa drugim ljudima, sve dok nismo iskreni sa sobom. A glavna vrednost toga što smo iskreni, je da sve što dajemo u životu, uvek dobijamo natrag. A to funkcioniše na svim nivoima. Ako unižavamo i osudjujemo druge, onda će se i prema nama tako ophoditi. Ako smo stalno besni i krivimo druge, onda srećemo bes gde god otišli. Ako ukrademo nečije vreme, ili oduzmemo nečije samopoštovanje, ili ako odbijamo da priznamo nečiji dobar rad, možemo slobodno da očekujemo sve te nepoštene akcije da raspale po nama kao bumerang, u vidu negativnih iskustava.
Sa druge strane, svaki put kada sebe tretiramo sa poštovanjem svaki put kada negujemo i podržavamo sebe i druge, to se takodje vraća nama u vidu pozitivnih iskustava.
Koliko god pokušavali da ih opravdamo, nečasna dela nikada ne funkcionišu, i što se više penješ na svoj spiritualni put, ona se brže vraćaju tebi, kao negativna iskustva. Svaki put kada uzmemo nešto što nam ne pripada, bilo da je to najobičnija spajalica sa posla, ili ozbiljna pljačka, mi u suštini govorimo Univerzumu da se ne osećamo dovoljno vrednima da bi samostalno zaradili, da nismo dovoljno dobri…Da ne verujemo da postoji dovoljno izobilja za sve nas, i da moramo da se prikradamo i da grabimo, da bi imali nešto i za sebe…Ako mi mislimo da ovaj svet funkcioniše na principu jači pobedjuje slabijeg, onda ćemo i biti pobedjeni. Jednostavno to tako funkcioniše Ova verovanja nas sprečavaju da iskusimo izobilje, jer postavljamo zidove oko sebe, i jednostavno ne dobijemo šansu da iskusimo mir, ljubav i radost u svom životu…Ako mi oduzimamo od života, i život uzima od nas. Vrlo je jednostavno. A takvi negativni stavovi i verovanja nisu tvoja istina, nisu istina tvog bića. Ti si Božanski, prekrasni izraz života I ti zaslužuješ sve najbolje. Moraš ovo znati i prihvatiti. Naša planeta je prepuna izobilja. I naša nam dobrobit uvek dolazi, Zakonom Univerzuma.
Ono što verujemo o sebi i o svom životu, postaje naša istina. Ako želimo da promenimo naše okolnosti, moramo promeniti naš sistem verovanja.
Pitaj sebe s’vremena na vreme, Šta ja u stvari verujem u vezi ovoga? I razmisli malo o tome. I šta je ono što ja osećam? I da li ja zaista želim da radim to što oni traže od mene? Zašto ja ovo radim? Počni da preispituješ svoje misli, i sve ono što se dešava unutar tebe. Budi iskrena sa sobom. Saznaj šta ti zaista misliš, i šta je ono u čega zaista veruješ. Namoj konstatno biti kao automatski pilot, i govoriti: ja sam takva i gotovo! To je ono čime se ja bavim. Da, ali zašto to radiš? I ako to nije neko pozitivno, lekovito iskustvo u tvom životu, probaj da se setiš odakle je to došlo, kada si to prvi put počela da radiš…Jel’ to bilo nešto što su te naučili još kao malo dete? E pa možda je došlo vreme da to pustiš od sebe, možda ti to više nije potrebno.
Ako je tvoj stav: Ja sam ovakva kakva sam i gotovo! Onda za tebe promena nije moguća. Takodje, ako si tip osobe koja sve zna, i u sve se razume, takodje ne možeš da se promeniš, jer uporno ne dopuštaš nove ideje da udju u tvoj život.
Moramo biti voljni da naučimo novo i da rastemo. I ono na čemu konstantno radimo je još veća svesnost i razumevanje i znanje, da bi mogli iskusiti stvari na nove načine. To je sve.
Ne želiš da se kinjiš zbog onoga što si radila u prošlosti, ili toga gde si trenutno, ili onoga što trenutno nemaš…Jednostavno, samo nauči još više…Štrebaj, idi na neke časove, čitaj knjige, slušaj audio predavanja, pričaj sa drugim ljudima…Postoji toliko stavri koje danas možemo naučiti da je to jednostavno predivno!
Nauči više o sebi, o svojim verovanjima…Nauči koji je to specifičan način na koji tvoj um funkcioniše…i da li on radi na način koji zaista unapredjuje tvoj život?…Istraži nove puteve, da bi mogla i više da shvatiš. Dopusti novim idejama da udju i prošire tvoju svest.
Ovih dana slušamo puno o zavisnosti. Postoje mnoge vrste različitih zavisnosti, ne samo hemijska zavisnost. Kada kažemo zavisnost, odmah pomislimo na drogu, medjutim, postoji takodje i zavisnost na obrasce razmišljanja, i svako od nas poseduje neku zavisnost…to su paterni koje usvajamo, da bi sebe odvojili od sadašnjeg trenutka…da ne moramo da živimo u sadašnjosti…jer mi ne želimo da se suočimo sa onim što je ispred nas, i tako… imamo neke svoje načine kako da pobegnemo od toga. Ne dozvoljavamo sebi da budemo tu gde jesmo, i da budemo svesni šta je ono što se zaista dogadja u našem životu. Zbog toga, svako od nas ima svoju zavisnost o nečemu. Ja ne znam koja je vaša, ali sigurno imamo neku…šta god radili…
Za neke ljude, to je hrana, a za druge je to droga, lekovi ili neka hemikalija…Dok je za druge to emocionalna zavisnost…Zapamti, možeš takodje biti i zavisna od toga da konstantno tražiš greške i mane u drugim ljudima…Mnogima se baš ta zavisnost izričito dopada …(smeh)
Možeš biti zavisna od straha..znaš, ako si ti neko, ko je zavisan od toga da non stop traži mane u drugima, onda bez obzira šta se dešava u tvom životu, ti uvek nadješ nekog koga ćeš okriviti…To je njihova krivica! Oni su to učinili!…
A možda si ti zavisna od toga da previše trošiš…postoje mnogi ljudi koji su toliko zavisni od dugova, da rade moguće i nemoguće, samo da bi konstantno bili u dugovanju…A čini mi se da to baš i nema nikakve veze sa tim, da li imaju, ili nemaju mnogo novca. Tako da biti u dugovima jeste zavisnost. To je zavisnost na odredjeni patern ponašanja, razmišljanja.
Možeš biti zavisna i od odbijanja. Da stalno imaš ljude koji te odbijaju. I ako je to tvoja adikcija, onda ćeš i stalno sretati ljude koji će te odbijati. Imaš konstantno osećaj: ko me posmatra? Ko će me odbaciti? Ko me neće prihvatiti?
Medjutim, svako to iskustvo, kada nas ljudi odbiju i ne prihvate, je samo ogledalo, refleksija odbijanja koje se dešava u nama. Ako ti sebe ne odbaciš, neće te ni drugi odbaciti. Čak i ako te odbace i ne prihvate, to ti sigurno neće biti bitna stvar u životu. Jednostavno, to neće biti stvar na koju ti obraćaš pažnju. Ako se nerviraš zbog toga što te drugi ljudi odbacuju i ne prihvataju, znaj da je to zbog toga što ti sama sebe ne prihvataš. Zato pitaj sebe iskreno: Kako ja to sebe odbacujem? Gde ja to sebe ne prihvatam?
Zato razmisli o zavisnostima, i kakve su tvoje zavisnosti, i da li bi ih mogla promeniti…te negativne zavisnosti u pozitivne… jer ako ćeš već da budeš zavisna od nečega, zašto ne bi bila zavisna od ljubavi prema sebi?… Ili od toga da radiš pozitivne afirmacije?… ili od nečega što te zaista podržava i voli…
Promena i Tranzicija – drugi deo
Ovih dana, takodje pričamo jako puno o stresu.. To je takva ključna reč…svi su nešto pod stresom..i toliko smo počeli koristiti tu reč da je postala bukvalno uzrečica! Jao što sam pod stresom! Ovo je tako stresna situacija! Dosta mi je ovog stresa! …Stres, stres, stres…Medjutim, razmisli šta STRES ustvari znači…mislim, meni je STRES = STRAH. Sledeći put kada osetiš stres, zapitaj se čega se to plašiš. Zapitaj se na koji način se tako opterećuješ. Zašto tovariš sebi toliko tereta?…Šta je to što radiš sebi, a što stvara taj strah, zbog kojeg nemaš svoj unutrašnji mir i harmoniju?…Nemoj stres koristiti kao uzrečicu, on nije unutrašnja harmonija! Harmonija je kada si spokojna i u miru sa sobom. A kada si u miru sa samom sobom, radiš jednu po jednu stvar, i ne dozvoljavaš da te išta iznervira…Ne možeš biti stresna i u harmoniji istovremeno! Ta dva se ne ravnaju.
Ja vidim stres kao strah…zapitaj sebe kada osetiš stres: kako mogu osloboditi ovaj strah? Kako da budem u miru sa sobom? Šta mogu da učinim povodom toga? …Ništa ne poseduje moć nad tobom. Zato ne daj malenoj reči stres, toliku moć. Ti si moć. Ti si moćna. Ti si ta koja može napraviti promenu.
Za mene, ljubav je odgovor, i ako ćemo da pravimo bilo kakve promene, one moraju krenuti sa mesta koje je puno ljubavi, u našim srcima, tako da te promene onda budu stalne, zauvek. A kada voliš sebe, život je toliko lakši, i toliko zabavniji. Ljudi se opiru da vole sebe…barem sam ja tako nekad radila…ali zaista vam kažem, kada volite sebe, sve je mnogo više zabavnije u životu! Zaista jeste! …jer uživate u životu…Kada se ujutro probudite, bukvalno vam je drago što ste tu gde jeste! Počnite da se konektujete sa sobom. Podržavajte sebe. Zaista krenite da radite divne stvari za sebe. E onda možete lako i bez imalo muke dati svetu. Onda to neće biti nikakva borba. I ta svetlost koju koristite da zavirite u sebe i pronadjete sopstvenu ljubav, sijaće blještavo i za druge ljude, koji su još uvek u tami. Zapamtite, svaka osoba koja nauči da voli sebe, istu stvar učini mnogo lakšom, da je i drugi ljudi onda učine. Postanete prosvetljeni time što ste pronašli sopstveno svetlo, sijajući ga i za druge ljude…znate da to možete!
Vi ste veoma moćni. I možete napraviti promene koje želite. Samo krenite taj prvi korak. I nastavite napred…Korak po korak, po korak…Ne insistirajte da postignete sve jednim skokom, dovoljno je da preduzmete korake…Setite se: nestrpljenje je otpor ka učenju…to je sve…To je kao kada bi htela da znaš lekciju, bez da učiš i načiniš korake…Zapitak se: Šta je ono što sledeće treba da znam? Čak iako ti ne znaš odgovor, sama činjenica da pitaš to pitanje, učiniće da te Univerzum čuje, i postavi odgovor ipred tvog nosa! …I reći će: ovo je ono što radiš sledeće! …A onda ćeš ti možda reći: O ne, ne, ne…neću ja to da radim! …(smeh)
Kao što sam na početku rekla: želim da stvorim svet, gde je bezbedno voleti jedno drugo…mesto gde svi mi možemo to…Ne želim zavisnost, ne želim da ljudi budu zavisni od mene, to nije ono što ja tražim…ja ne želim da budem nikakav guru, niti iscelitelj…Ja sam samo jednostavna dama, koja nosi jednostavnu poruku: Voli sebe, i saberi se već jednom! (smeh)
Želim da svi budete zdravi, i prosperitetni, puni ljubavi, u miru, ispunjeni radošću, jer će upravo to napraviti bolji svet u kojem i ja živim! (smeh)
Ok. hajde da krenemo sa pitanjima…gde je mikrofon?..ok..
Ono što sam hteo da pitam je…. dok prolazim kroz ceo ovaj proces promene, i sam vidim koliko je lako biti negativan… potpuno prirodno…
Ovo zvuči kao stari, porodični patern razmišljanja…
Da, sigurno jeste…. ali čini mi se kao nešto vrlo prirodno za mene, ide mi lako.. Pitam se dakle, koji je razlog za to…taj negativitet… kao da je posvuda oko mene…
Nije posvuda! I ne, nije prirodna stvar! A ako si ti osoba koja misli negativno većinu vremena, ti privlačiš sebi ljude koji isto tako rade i na kraju ćeš reći kako je ceo svet pun negative!
Kako god, dok budeš pravio promene, počećeš da se konektuješ sa ljudima koji isto misle pozitivno, takodje, primetićeš da se tvoj krug prijatelja menja…ili će se stari promeniti, ili ćeš steći nove prijatelje… Takodje, zviči mi kao da si baš u tom osetljivom tranzicionom periodu, prelazeći sa starog na novo, a tvoj stari patern negativnog razmišljanja konstantno poskakuje na tebe..ali ako nastaviš da praktikuješ nove obrazce razmišljanja, upaliće! Zaista hoće! To je moje verovanje…
Ok. idemo dalje sa pitanjima…
Luiz, želim da znaš, da se pojavilo nešto novo u Bostonu, grupa žena ..Ono što smo moja prijateljica iz te grupe i ja raspravljale…znamo da možemo koristiti afirmacije da promenimo svoje stavove, mi verujemo da naše afirmacije i meditacije mogu odašiljati mir u svet, ali, da li možemo afirmisati i uticati na neku odredjenu osobu..njene stavove i dela…
Ne, ne, to je manipulacija, vi ne možete to činiti…Ako to činite, samo će vam se vratiti kao bumerang, ne! Možete da je vidite u ljubavi i svetlosti, znajući da je ta osoba u miru sa sobom, ali ne možete manipulisati njenim reakcijama…Vi ne znate koja je njena specifična spiritualna lekcija, a nemate nikakva prava da se mešate, ne biste voleli da Vama to neko čini…Vi možete misliti kako je to što vi želite nešto najbolje za tu osobu, ali da je zaista tako, možda bi ona to već imala..
Ali ja pričam o jednostavnom odašiljanju i primanju ljubavi …
Da,da, ljubav je odlična, to je sasvim u redu! Naravno…sve dok ne afirmišete neku specifičnu stvar, sve je u redu.
Ne, samo ljubav i nežnost za drugu osobu…
Da naravno, to možete za celu planetu afirmisati! Kao i mir, to su divne stvari ,,,o tome sam i govorila,…kada šaljete mir od sebe i konektujete se sa osobama koje isto razmišljaju …
Hvala Vam!
U redu, odlično!
Kako da izadjem na kraj sa ljudima sa posla , koji su konstantno negativni? I kako da ostanem pozitivna, kada je ta njihova negativnost oko mene?…
Pa, kao prvo, interesantno je to a se ti nalaziš baš u takvom radnom okruženju, gde su svi ostali negativni, a jedino ti pozitivna…Pitam se zašto je to? (smeh)
Zašto ne počneš da afirmišeš d ti uvek radiš u okolini koja je radosna i mirna, gde te ljudi cene i poštuju , i gde svako poštuje život. I nemoj pričati kako to tako mora biti, i da su ti ljudi takvi…Shvati da je to mesto, mesto gde TI radiš, i da je to vrsta ljudi sa kojom si TI okružena… Jer, time ćeš pomoći njima da se promene,zato što će će oni početi da reaguju drugačije na tebe, i tvoje nove paterne ponašanja, ili ćeš se naći na novom poslu, gde su svi ljudi pozitivni i prijatni. I još nešto, kada razmišljaš o njima, nemoj razmišljati o tome kako su oni jako negativni ljudi …svako od nas ima svakakve kvalitete u sebi, a ti odgovori baš na te kvalitete u njima…na njihov mir, radost, poštovanje…Znaj, da oni poseduju te kvalitete, koji lako mogu isplivati na površinu…
Iako oni konstantno govore negativne stvari?…
Ne obraćaj pažnju na to! Želiš da se tvoja svest promeni, ne njihova…Kada se tvoja svest zaista promeni, oni se više neće ponašati tako, kao do sad, ili ti više nećeš tamo raditi…Još uvek se ovde nešto ogleda iz tebe… Pitaj sebe: Šta je ono što moram poraditi na sebi?… Koja je glavna stvar koja te nervira kod njih?…
A šta, kad su oni negativni prema drugim ljudima, ne konkrtno prema meni …već onako uopšteno, uvek negativni…
Zašto si ti tamo? Zašto si tamo?
Meni se tamo svidja…(smeh)
Ok. Počni da afirmišeš, da si uvek okružena predivnim ljudima, koji gledaju na život na najpozitivniji mogući način. I da je radost raditi sa njima, i biti u njihovoj blizini.
Ok. dalje…
Večeras sam čula gomilu predivnih stvari…ali imam u sebi jedno goreće pitanje…
Naravno,reci…
Gde se Bog uklapa u sve ovo? Slušam te kako govoriš da postoji moć koju ja mogu da imam, dok ja u mom programu oporavka koji pohadjam, učim da sam bespomoćna i da moram tražiti pomoć od drugog…
Kada se okreneš svojoj unutrašnjoj moći, to je za mene Bog. Ja namerno ne koristim reč Bog , jer primećujem da veoma odbija veliki broj ljudi…Ali po meni, sve reči koje sam koristila opisujući unutrašnju moć, jesu Bog… Jer Bog jeste sve što postoji. I ja ne pravim nikakvu separaciju …Ja mislim da ti jesi moćna, kada izabereš svoju višlju moć u životu…kada se okreneš svojoj višljoj moći.
Možda si ti , po pravilima te grupe koju pohadjaš, nemoćna u odredjenim situacijama, ali ne i onda kada se okreneš svojoj unutrašnjoj moći. …znaš…to je tvoja konekcija, tvoja veza…Što se više okrećeš svojoj unutrašnjoj moći, to postaješ moćnija…Nema tu razlike u značenju…
Ok. dalje…izvolite..
Zdravo. Moje ime je Piter…
Zdravo Piter!
Ja nikada nisam govorio pred ovako velikim auditorijumom…
E pa upravo jesi dušo, upravo jesi! (smeh) Upravo to činiš!
Moje je pitanje veoma jednostavno…Kako…Ja živim u velikom gradu, potpuno sam…nemam baš neke bliske prijatelje…i život u samoći…
Interesantno je to veoma! Kada bih ti samo nabrojala koliko mi parova pridje i kaže: O, kad bi samo bila sama (sam), bilo bi mi mnogo lakše u životu! (smeh)
Kada bih samo imao nekoga pored sebe, partnera…
Dobro, a šta činiš da bi stvorio partnera u svom životu? …Ti samo želiš?…
Pa da…(smeh)
Da, to radi mnogo ljudi…(smeh)
Šta ti veruješ u vezi sebe? Da li misliš da si vredan ljubavi, da te je lako voleti?
Voleo bih da verujem u to…(smeh)
Pa šta te sprečava?
Hmmm…
Imali nekog u sali ko je spreman na partnera? (smeh)
Reći ću vam šta činim: kao prvo, došao sam ovde večeras, to je ono što radim! (aplauz)
To je predivno! Ok. Ne ismejavam te, jer mnogi od nas su na istom mestu kao i ti…to je jedan od razloga zašto mislim da su ovakve , i uopšte grupe podrške veoma važne…sastajati se sa drugim ljudima koji su takodje u procesu učenja…to pomaže, kada si u društvu istomišljenika, i kada zajedno pravite promene u sebi…i još kada bi našao partnerku koja bi to radila sa tobom, bilo bi divno…Kao prvo, posmatraj svoje misli, primeti šta je ono što misliš, i ako si kao gospodin sa početka sesije pitanja i odgovora, koji je rekao da stalno primećuje kako misli negativno, to nije ništa loše…bitno je da si sada svestan toga… Vidiš šta je ono što bi se moglo promeniti…Primećuješ ono o čemu razmišljaš…Možda kada bi i zapisao na papir, neke od tih misli, i zapitaš se: da li su ovo verovanja koja će mi stvoriti ono što ja želim u životu? I ako nisu, zapitaj se šta možeš učiniti, kako možeš misliti drugačije…Na tržištu ima mnogo knjiga i audio programa, ne samo mojih, već od mnogih ljudi, predivne knjige , iz kojih možeš crpeti ideje…Samo započni sa ove tačke gde si trenutno…Takodje kaži : Spreman sam da se menjam! Ja volim ovu afirmaciju: Otvorena sam i prijemčiva za divna iskustva koja dolaze u moj život! A ne da sediš, pokunjeno i mumlaš: Ja tražim novu ljubav… (smeh)
Otvoren sam i prijamečiv! I onda navedi šta je ono što želiš…Počni da mentalno dopuštaš reči napolje iz sebe…ali ja mislim da je divno što si večeras ovde, i što si spreman za sledeći korak…
Ok. ..dama ispred, izvolite…
Pitam se…kada smo u procesu izlečenja..i pravimo mnoge promene… kako da izrazimo bes, a da se ne osećamo krivim zbog toga?
Što pozitivnije možeš! Stvar je sledeća: mnogi ljudi krenu na svoj spiritualni put izlečenja sa stavom: oh, ja nikako ne smem biti ljuta ! Ja se samo smejem i zaboravim. I to je predivno, ali tek onda kada dodješ do tog nivoa..ali u toku tranzicionog perioda, dolazi do mnogih besova, i dobro je da to sve ispoljimo iz sebe, a to možeš učiniti i na pozitivne načine..možeš udarati jastuke, vrištati u kolima, možeš uzeti teniski reket i udarati po krevetu(smeh)… Samo dozvoli sebi to fizičko ispoljavanje…Ako bi mogla da budeš u društvu terapeuta koj je dobar u radu sa ispoljavanjem besa, to bi bilo odlično! Ili ako bi mogla da se upišeš u neku grupu koja se bavi time, to bi takodje bilo sjajno,. Postoje mnogi načaini kako bi to mogla uraditi. Samo nemoj poricati svoja osećanja . Zapamti: bes nije nešto loše! I bebe se naljute i te kako! ..ali one to odmah ispolje i bes ode, jednostavno ga nema više! Dok mi ljudi, gutamo i smešimo se…(smeh)
I to ponavljamo u beskraj dok se naše telo ne razboli, jer se to nagomilavanje poretvorilo u veliki prezir i ozlojedjenost. Zato, ako si trenutno u procesu promene i dolaze te razna osećanja, kakva god da su, samo poteci sa njima…A ako su suviše intenzivna, potraži terapeuta ili grupu koja to radi, da bi to mogla ispoljiti u bezbednoj okolini. Samo nemoj poricati svoja osećanja, i nemoj pokušavati da se praviš da ih nemaš i ne osećaš…Jer ih imaš. Jer su ti ona data, da bi mogla da prebrodiš odredjene situacije…
Hvala puno.
Dalje…
Ja sam medicinska sestra, i dolazim u kontakt sa mnogo ljudi koji pate i koji su u velikim bolovima, i jako mi je teško da se odvojim od toga kad dodjem kući…Ja to nosim svakog dana sa sobom kući…Jednostavno teško mi je da se ‘odsečem’ od togo, pogotovo kada radim sa pacijentima zaraženim od AIDS-a…Njihova tuga je ponekad previše za mene…
Dobro, i šta činiš u tom trenutku? Šta radiš kada osetiš da te preplavi ta pregolema tuga?
Pa ne znam baš..Radim na tome…
Da li dopustiš sebi da se ‘istutnjiš’ na neki način?
Mislim da bi bilo dobro da to radiš. Ne možeš to sve držati u sebi. AIDS donosi ljudima toliko tema na sto, da oni jednostavno ne znaju kako da se postave…A kada vidimo da neko pati, to nas boli i ne možemo da se pretvaramo kao da to ne postoji… moraš svojim osećanjima dati malo olakšanja…A ako zaista osećaš mnogo intenzivnih osećanja dopusti sebi da te preplave, dopusti sebi da plačeš, da učiniš nešto, da staneš ispred ogledala i da vrištiš kako to nije pravedno ili šta god osećaš u sebi…Pusti da to izadje napolje! Jer ćeš u suprotnom samo stvoriti probleme u svom telu…Vidiš, jedna stvar u vezi AIDS-a je to da proces tugovanja kada neko umre, traje čitavu godinu, da bi se samo pokrenuo…Moraš proći kroz sva godišnja doba i polako počinjati da puštaš bol i tugu napolje…
Ali šta se dešava ako ljudi umiru svakih šest meseci, ili svaka tri meseca ili svaki mesec, ili svake nedelje Kako onda da izadješ na kraj sa procesom tugovanja?…Kako, ako nemaš vremena da zaista udješ u proces, niti prilike da iz njega izadješ…Mnogi ljudi se suočavaju sa ovakvim stvarima To je skoro kao da su u ratu, ljudi jednostavno ne znaju kako to da postignuI ljudi koji rade sa AIDS-om…To je kao jedrenje na vodama koje nisu ucrtane na mapi okeana, i ti radiš nabolje što možeš…I tu ima mnogo intenzivnih osećanja koja plutaju…I moraš da se postaraš za sebe najbolje što možeš…I ja znam da to nije nimalo lako…
Ja se lično oporavljam od bolesti i operacije… i tvoje afirmacije su mi veoma pomogle…medjutim, kada svaka tri meseca odem na obavezni pregled u laboratoriju, bolest mi se uporno vraća…i ja sam zbunjena…
Da li ti radiš to zajedno sa svojim lekarom?
Da, on radi medicinske poslove oko moje bolesti, a ja radim spiritualno lečenje…
Da li on za tebe radi nešto pozitivno?
Pa on je veoma pozitivna osoba…pozitivan je u vezi toga da ću se potpuno oporaviti…jedino taj laboratorijski rad neće da ‘saradjuje’ sa nama...(smeh)
Ne pridaj tom laboratorijskom delu izlečenja toliku važnost ..To rade mnogi ljudi…Puštaju da neke brojke i rezultati odredjuju da li će biti srećni ili ne…Kako se ti osećaš?
Imala sam odličnu godinu!
Imala si odličnu godinu, lepo saradjuješ sa svojim doktorom i radiš na sebi…Neka se oni bakću sa rezultatima…Ja da sam na tvom mestu, ja ne bi ni gledala u te rezultate! (smeh) Neka to gleda tvoj doktor, njemu je potrebna ta informacija…Prepusti to njima…A ti znaj za sebe. Ti uradi sve što možeš za svoje zdravlje, da bi poboljšala kvalitet života, i ne dozvoli da ti te brojke govore da si bolesna, ako se osećaš dobro i ako si imala odličnu godinu! Prati svoje osećaje…
Hvala vam.
Ja imam pitanje u vezi tela…
Naravno izvoli…
Interesuje me tvoj savet ili neke tehnike koje bi mogla primenjivati, koje bi mi pomogle da prihvatim deo svog tela koji ne mogu promeniti…u pitanju je defekt od rodjenja…moje noge su različite veličine…jedna je mnogo veća, ili se barem meni čini,. da je mnogo veća od druge…i jako mi je teško da to sve prihvatim…to nije neka bolest za koju postoji afirmacija, koju bi mogla govoriti sebi, pa meionteresuje…
Ja cenim čudo svoga tela!
Prema standardima Voug (Vogue) magazina, tvoje telo možda ne bi bio savršen izbor, ali to je zaista prava glupost! Znaš, nijedna beba nije sela da izmeri svoje kukove, da bi shvatila da li je vredna života…( smeh)
Hvala!…
A tvoje samopoštovanje i samovrednovanje, nema baš nikakve veze sa veličinom tvojih nogu! Zaista nema…Tvoje samovrednovanje ima jedino veze sa tim kako se osećaš u vezi sebe. Kada ne bi ‘čačkala’ oko te tvoje ‘izdvojenosti’ i usamljenosti, šta bi te drugo nerviralo kod sebe?
(smeh)
To je nekakav ograničen način razmišljanja i potpuno gubljenje vremena, jer ti zaista imaš mnogo toga da uradiš na ovom svetu…Ja ne znam zašto je ta fizička situacija deo tvog iskustva, ali znam a možeš da praviš dramu oko toga, ili možeš mirno nastaviti svoj život, i uživati i voleti sebe i ono što jesi. Zapamti, tvoje samovrednovanje nema nikakve veze sa tim. Tvoje noge nemaju nikakve veze sa tim da li si ti osoba koju je lako voleti. Ti jesi vredna ljubavi.
Hvala vam puno.
Ok. idemo dalje sa pitanjima…
Vi kažete da svi biramo svoje roditelje. E pa, da li i osobe koje imaju AIDS, i koje su sopstveni roditelji odbacili, da li su i oni birali svoje roditelje?
Da,da naravno! I to ne samo da mislim da su izabrali svoje roditelje, već mislim da su roditelji izabrali njih…Mislim da to funkcioniše sa obe strane…To je sve deo lekcija zbog kojih smo došli ovde da bi ih naučili…I ponekad je to lekcija u kojoj učimo da otvaramo srce koje je veoma zatvoreno. Pa zadamo sebi takvu neku prepreku, u cilju da to savladamo…Ja mislim da je sve u savršenoom redu …Mislim da su roditelji koje imaš apsolutno savršeni za tebe. Zato i jesi ovde. Da si napravio kojim slučajem grešku, i izabrao ‘pogrešne’ roditelje, izašao bi sa ove planete veoma, veoma rano…ali ako si sada ovde, onda su oni savršeni roditelji za tebe, savršeni za ono što treba da poradiš na sebi…A očigledno postoji nešto na čemu treba da poradiš…Ne moraš slagati sa svime što ja kažem…pogotovo ako su ti ove moje ideje nešto novo..znam da one zaista umeju da predju čovekovu granicu…mislim, kad kažem: ti si izabrao svoje roditelje! …znam kako to zvuči…Mislim znam po sebi, kada sam to prvi put čula, pomislila sam, ma daj…nema šanse! (smeh) …ali što više ispituješ tu stvar, više ima smisla…zaista ima…
Kada bi ti noćas otišao odavde, sa makar jednom rečenicom koja bi ti mogla pomoći i poboljšati kvalitet tvog života, to je predivno! Jednostavno upij u sebe ono što možeš, i počni sa time da radiš! Ne moraš odmah sve prihvatiti i shvatiti….
(aplauz)
Sada bi bilo dobro da uradimo jednu meditaciju. Molim vas,a ko možemo da ublažimo svetlo…
Pričali smo o mnogim stvarima večeras…Uzdrmali smo naslage…pritisnuli smo mnoge okidače…i mnogo ‘budjenja’ se desilo za mnoge ljude večeras…I ovo je divno. Svako od nas, ovde, večeras, uključujući i mene, je naučio nešto…nešto što će nam pomoći da poboljšamo kvalitet svog života…
Zamisli sebe kako stojiš, u veoma bezbednom prostoru…oslobadjajući teret, bol i strah…starenegativne zavisnosti o stare obrasce razmišljanja…vidi ih kako odpadaju od tebe…Vidi sebe kako stojiš raširenih ruku i govoriš: Otvorena sam i prijemčiva…i govoriš šta je ono što želiš…ne ono što nećeš, već ono što hoćeš i želiš…znajući da je to moguće…vidi sebe kao kompletnu i zdravu osobu…u miru…vidi sebe ispunjenu sa ljubavlju…oseti ovu prostoriju…oseti konekciju sa ljudima koji su u ovoj prostoriji…oseti ljubav koja je ovde…i znaj da si i ti deo nje…i da ljubav u ovoj prostoriji može da se pomera od srca u srce… tvoja ljubav koja kruži ovom prostorijom, i vraća ti se uvećana…i da je ova prostorija večeras postala predivni krug ljubavi…vidi sebe u centru tog kruga…okruženom ljubavlju…bezbednu i u miru…i u harmoniji sa svim živim…ti imaš sposobnost da voliš svoj život…i da voliš sebe…i tako i jeste…
Dopuštanje prosperiteta – Prvi deo
Originalni naziv: “Receiving prosperity”
Otvorena sam i prijemčiva za svako dobro! Ponovite sa mnom: Otvorena sam i prijemčiva za svako dobro!…
Kakav imate osećaj kada to izgovorite?
Odlično!
Jel’ baš svima toliko prijatno?…
(smeh)
Znate…vrlo često mi na konsultacije dolaze ljudi koji bi želeli da postignu veći prosperitet,…Posmatram ih dok to izgovaraju, dok sede pogrbljeno i prekrštenih ruku oko tela… I ja ih pitam: Kako ćemo dopustiti izobilje?… Kako?…
A ovo je tako divan, simbolični gest: Otvorena sam i prijemčiva za svu dobrobit! I to ne malo, ne nešto, već svu dobrobit! Znate… kad izgovorite ovakvu afirmaciju, univerzum to primeti… Univerzum primeti…
Ok. ovo će biti sesija pitanja i odgovori… prvo ću malo pričati, a zatim ću odgovarati na vaša pitanja…da vidimo gde ste, i koje su vaše tačke na kojima ste se možda ‘zaglavili’…a tiču se prosperiteta.
Mnogi ljudi misle da prosperitet znači isključivo novac. Medjutim, postoje mnoge, mnoge stvari koje spadaju pod pojam prosperitet. Vreme, ljubav, uspešnost… radost, komfor, lepota i mudrost… dobro zdravlje i novac. Znate… vi možete biti vrlo siromašni na primer u smislu vremena..ako se osećate kao da ste konstantno u žurbi i pod pritiskom, vi ste siromašni u vremenu…ali ako osećate da imate svo vreme ovoga sveta, i da će te sve što želite da uradite i završite postići, onda ste zaista prosperitetni u vremenu. A šta je sa uspehom? Ako osećate da je uspeh daleko iznad vašg domašaja, onda ga nikad nećete ni imati…ali ako osećate da vi možete biti uspešni, šta god uspeh predstavljao za vas, onda je to predivno, to je prosperitet!
Komfor! Koliko vas je prosperitetno u smislu komfora? …ili živite živote koji su zaista veoma neudobni?…Teški i napeti…
Mudrost! Da li imate prosperiteta u mudrosti? Da li mislite da je sva mudrost sveta dostupna vama?…ili mislite: Oh, ma to sam samo ja…bedna ja… malena ja… i ja ne znam baš mnogo…i ja ne mogu baš puno da pokapiram… Ako osećaš da si zaista povezana sa univerzumom, i ako zaista veruješ tom delu sebe koji se nalazi unutra, onda zaista možeš biti prosperitetna u beskrajnom izobilju mudrosti…
.A šta je sa ljubavlju? Da li osećaš da imaš izobilje ljubavi, ili si veoma siromašna u ljubavi? …i u tvom životu je ima veoma malo…
A Radost? Da li si prosperitetna u radosti i imaš je koliko hoćeš? Ili je to nešto što sebi dopouštaš samo ponekad… i veoma si siromašna u radosti?…
A šta je sa lepotom? Da li ti vidiš lepotu posvuda? Da li dopuštaš sebi da iskusiš izobilje lepote?
I šta je sa dobrim zdravljem? Da li uopšte ima zdravlja u tvom životu? Da li si siromašna u zdravlju? ..ili si prosperitetna i pucaš od zdravlja?
I naravno, tu je onda i novac … Šta dopuštaš sebi da imaš, poseduješ? Da li si sirota ili imaš beskrajno mnogo novca? …
Ja veoma volim da koristim sliku okeana, kao primer za ovu temu… Zamisli sebe, kako stojiš ispred okeana sa posudom u svojim rukama…Tamo si, i poseduješ tu posudu… kakva je ona? Da li je to probušeni naprstak za šivenje? Da li je to mala, polomljena šoljica?… Da li je to neki sud, ili vaza? Da li je to tegla, ili kanta? …ili je možda kada u pitanju? A možda imaš i direktnu cev iz okeana izobilja novca?…
(smeh)
Da, da, ta vam se ideja dopala! Cev za izobilje novca! Samo lije, pravo na nas!
Bez obzira na to koliko imaš, i kolika i kakva je ta tvoja posuda za izobilje, i bez obzira koliko uzimaš iz okeana života, i čak iako svi mi stojimo na istom mestu, sa našim posudama…mi ne pljačkamo jedni druge, i ima i više nego dovoljno za sve… i bez obzira koliko uzeli, nema šanse da ikada ispraznimo taj okean izobilja… To je apsolutno ne moguće…
I ako bi mogla da vidiš sebe kako stojiš na obali okeana života na isti način… i zapamti posuda koju držiš, je u stvari tvoja svest…a nju uvek možeš da promeniš…i nije bitno da li si se rodila u siromaštvu, nema nikakve veze odakle si došla… čak nema veze ni ono, u šta tvoji roditelji veruju vezano za novac, ili ako su oni došli iz novčane depresije ili šta god… zato što je to tvoja svest, i ono što ti biraš da misliš i veruješ, u vezi prosperiteta i svoje mogućnosti da ga zaslužiš, ono što će za tebe stvoriti tvoja iskustva u vezi novca..
To nema nikakve veze sa dobijanjem nečega..
Ljudi često misle: Ja želim da dobijem ovo! Želim da dobijem ono! Medjutim, u pitanju je DOPUŠTANJE… da dopustiš sebi da prihvatiš nešto… to je sasvim drugi koncept.
Kada nemaš nešto što želiš, to je zato što na nekom nivou, ti jednostavno ne dopuštaš sebi da to imaš, jednostavno ne prihvataš da dopustiš sebi… Ali vidi, život je ovde zbog nas, da nas podrži u svakom mogućem smislu, seti se, ono što dajemo, to i primamo natrag… Ako smo mi nevoljni da dajemo od sebe, onda se i život tako ponaša prema nama… Vrlo je jednostavno. Ako krademo od života, i život će krasti od nas… I sve se računa.. Ako uzmaš spajalice sa posla, i sama ‘vagaš’ šta ti pripada, to nije fer plej, jer je to još uvek ista priča: šta daješ, to i primaš. A time u stvari govoriš univerzumu da ti nisi u stanju da priuštiš takve stvari sebi, i da jednostavno ne možeš da ih imaš… da nemaš sposobnost da ih zaradiš, te s’toga moraš da ih uzimaš od drugih… A to je pravo sirotinjsko razmišljanje…koje nikad, nikad, nikad, ne stvara prosperitet u tvom životu!
Život je ovde zbog nas, i na ovoj planeti, postoji beskrajno izobilje. Ponekad, mi samo vidimo nemaštinu, ali izobilje je tu, i zaista je ogromno…
Ako se malo zamisliš o tome na sekund…na primer, toliko je hrane na ovom svetu, da bismo bukvalno mogli nahraniti svaku osobu na ovoj planeti… Istina je da postoje ljudi koji gladuju, ali to nije zbog nedostatka hrane…mislim, mi u našoj zemlji spaljujemo kukuruz samo da bi održavali visinu cene!!! Ako ljudi gladuju, to je samo zbog generalnog nedostatka ljubavi. Zato što mi dopuštamo da se takve stvari dešavaju.
Na ovoj planeti postoji apsolutno izobilje novca… Postoji toliko mnogo novca, da ga ne možemo ni izbrojati… I istina je da postoje ljudi, koji ga imaju veoma malo , ali to nema nikakve veze sa količinom novca koji je ovde, već sa nedostatkom svesti… ima veze sa mišljenjem da ne zaslužujemo, i s’toga ne dopuštamo…
Da li ste možda svesni, činjenice da na ovom svetu postoje bilioni i bilioni ljudi… a često će te čuti kako vam ljudi pričaju o svojoj usamljenosti… što nema nikakve veze sa količinom ljudi koja postoji, već sa tim što podižemo zidine oko sebe i ne dopuštamo ljubavi da udje u naš život…
Na ovoj planeti, takodje postoji izobilje vazduha…Kada samo pomislite, naša najdragocenija supstanca koju imamo je vazduh koji dišemo… kada izdišemo, uzimamo u potpunosti zdravo za gotovo, da će naš sledeći dah uvek biti tu za nas… a da nemamo taj sledeći dah, ne bi izdržali ni tri minuta! Bukvalno ne bi živi izašli iz ove prostorije! … ali nam se i dalje podrazumeva da će naš sledeći udah biti tu za nas, i biti dovoljan za nas… I ovde svi mi dišemo… I ja ne vičem: Ne dišite toliko! Neće biti dovoljno za mene! Mi jednostavno predpostavljamo…
E sad, ako nam je naša najdragocenija supstanca u životu data, u takvom izobilju da nam traje dokle god budemo živeli… Zašto onda ne možemo da poverujemo, i da predpostavimo, da će se život postarati i za ostale stvari koje su nam potrebne?… Moć koja nas je stvorila, stavila je ispred nas sve što nam je potrebno, ali je na nama da zaslužimo i prihvatimo…To je ono što mi moramo da učinimo.
Znate… ono na čega se koncentrišemo i fokusiramo, raste…Zato morate biti veoma pažljivi i obazrivi, da se ne koncentrišete na dugove, nemaštinu, i račune, i negativnost…jer će se upravo to povećati u našem životu… Ako se koncentrišeš na račune i vidiš ih kao svoje neprijatelje, onda će oni i biti to za tebe, i nikad nećeš imati dovoljno da se postaraš i da ih sve poplaćaš… Računi su predivne stvari! Oni predstavljaju nečije poverenje, koje nam je dato… za neku uslugu ili proizvod… znajući da mi imamo mogućnost i da smo sposobni da im za to i platimo…A kada bismo poželeli dobrodošlicu svim tim računima sa ljubavlju, i radovali im se… i kada pišemo ček da zaista osetimo tu radost što smo u stanju da platimo sve to, znajući da se sve ono što šalješ, automatski vraća tebi… Medjutim, mi suviše često pomislimo: O ne! Još jedan račun za platiti, koji užas… ili pišemo ček i pomislimo kako nikad nemamo dovoljno, ili šta već pomislimo…
Pokušaj da osetiš pozitivni tok svga toga…Slika koju imate o sebi je veoma važna… Osećati se dobro u vezi sebe je vrhunski prosperitet. Prosperitet počinje tako što se prvo moramo osećati dobro u vezi sebe. Nema nikakve veze koliko novca imaš, ako se ne osećaš dobro u vezi sebe, nikada nećeš uživati u njemu. Pogledaj svoj trenutni prosperitet, jer sve što poseduješ u životu, samo je ogledalo onoga što misliš da zaslužuješ… Ono što veruješ o sebi… Osvrni se na svoj dom… Da li je to mesto u kojem zaista uživaš da živiš? Da li je udobno i radosno? ili je krcato, prljavo i konstantno u haosu?…
Ista stvar sa tvojim kolima…Da li su tvoja kola nešto što ti se baš ni ne svidja? Ili su nešto što reflektuje ljubav koju osećaš prema sebi?…
I šta je sa tvojom odećom? Da li ti ona predstavlja samo obavezu i nuždu, nešto što moraš da nosiš? ..ili je ona nešto u čemu zaista uživaš, jer je ona tvoj odraz?
I tvoj račun u banci? Kako se osećaš u vezi toga? U kakvom je stanju? Da li si ti prijatelj sa novcem, ili neprijatelj?
Sve ove stvari su veoma važne, jer sve ono što imamo u životu je odraz nas samih… ali zapamti: gde god da se nalazimo, i šta god da se dešava , to je samo naš odraz, samo misao, a misao je promenljiva. Misao o onome što veruješ o sebi, o životu, i ono što veruješ da zaslužuješ…
Dobro: hajde sada da izvadimo svoja ogledala na momenat…Naša dragocena ogledalca, koja su tako divna…
(smeh)
Koliko ljudi ovde prisutnih, radi sa ogledalom svaki dan?
Ok. nekoliko, a koliko ljudi nikada nije radilo sa ogledalom?
Mhm, ok. sprema vam se interesantno iskustvo!
(smeh)
Razlog zašto ja toliko volim rad sa ogledalom je zabog toga, što nam ona zaista pomažu da prebrodimo neka izuzetno teška i komplikovana mesta, na kojima smo se zaglavili…jer ona reflektuju, istog momenta, tvoja verovanja, koja rade protiv tebe…
Ok. hajde da sad pogledamo u ogledala, samo na momenat.. Pogledaj sebe u oči, i reci: moj najveći strah u vezi novca je…
(grupa ljudi ponavlja) Moj najveći strah u vezi novca je…
(smeh)
U redu je! Samo primetite šta vam dolazi na površinu…
Kakve misli? Kakvi strahovi?
Hajde da to podelimo i na glas…
Moj najveći strah u vezi novca je.. da će mi ga neko oduzeti… i da neću biti zbrinuta… Ja radim dosta sa ogledalom, i radim afirmacije takodje…ali…
Ko ti je uzeo novac kada si bila mala?
Pa, pre bi rekla da je to bio način kontrole… način na koji su me moji roditelju kontrolisali, manipulisali sa mnom… Ja dolazim iz bogate porodice… gde je ljubav dolazila u paketu sa novcem… Moj otac je oduvek živeo sa iskonskim strahom od bankrota…pa je to preneo i na mene… Ja sam svesna toga, i trenutno radim na tome… da prevazidjem to u životu…
Da li mu možeš oprostiti to?
Pa… malo teže… vrlo mi je teško da mu oprostim… Mada se trudim, pokušavam…
Tvoja sloboda u vezi novca je povezana sa tim, ne njegova, a tvoj otac je činio najbolje što je mogao, obzirom na mesto sa kojeg je on dolazio u životu… Verovatno je odrastao tako što su ga vaspitali manipulacijom kroz krivicu… Tako da je i on manipulisao tobom kroz novac… Interesantno je da si na ovu planetu došla kako bi naučila stvari o novcu, a uvek si ga imala u izobilju.. jer mnogi ljudi moraju da nauče svoju lekciju sa novcem, a da pri tom nemaju ništa…
Znam, to je veilka lekcija za mene… koja mi se konstntno provlači kroz život, nekoliko puta već… Vrlo sam je svesna, samo…kad počnem da radim na tome da se promenim, počnu da me spopadaju svakakve uznemirenosti, čak i na fizičkom nivou… doživljavam napade panike,svakakve stvari…
Da li si ikada prošla kroz period u svom životu, kada nisi imala nimalo novca?
Ne, nikad…to mi se nikada nije desilo…Kada sam prepuštena sama sebi, ja jednostavno zaradim, snadjem se uspešno i uvek imam dosta za sebe…Nema nijedan slučaj koji bi mogla navest da nekada nisam imala dovoljno, to je samo moja iluzija, moj strah da neću imati… Za mene je uvek bilo, uvek sam bila u stanju da zaradim za dobra kola, divnu odeću…
Znači tvoja barijera je u stvari tvoj strah…ne poverenje u život…Kome ne veruješ? Svome ocu? Sebi?
Sebi, ja ne verujem sebi….
Iako je tvoj dosije veoma uspešan…
Ja imam osećaj, da bi ti mogla da uzmeš pet dolara, i da sa njima živiš čitav mesec, i to veoma dobro…Ma ne treba ti ni tih pet dolara, al’ ajde da baš ne bude ništa…
(smeh)
Mislim da imaš u sebi dovoljno sredstava, da si pametna i oštroumna osoba, sigurno bi uspela… Seti se, novac je samo sredstvo razmene, on nema u sebi nikakvog značenja…mi smo ti, koji mu dajemo toliko značenja…
Ok. hajde da čujemo još nekoga…
Moj najveći strah u vezi novca je strah od gladi…
Da li si ikada bila u situaciji da gladuješ?
Ne.
A tvoji roditelji? Da li su oni možda odrasli u sl. situaciji?…
Odrasli su u velikom siromaštvu, ali nikada nisu gladovali…
To je stvar iz daleke prošlosti… možda si to čula negde, još kao dete…od svojih roditelja, pa si to zapamtila i prisvojila kao svoj strah… Ali to je predivno, zato što kad sedneš ispred ogledala i pojavi se takva misao, odlična stvar je da zapišeš tu misao…A kada radiš afirmacije kod kuće ispred svog ogledala, uvek imaj olovku i papir pored sebe, i zapiši tu negativnu poruku koja ti se javi… ne moraš se suočavati sa njom u istom trenutku, možeš kasnije sesti i polako pregledti tu listu negativnih misli koje to dodju za vreme afirmacija… Bićeš u čudu i reći ćeš: Da li su ovo zaista stvari u koje ja verujem? Nije ni čudo što nemam prosperitet koji želim!
Ako nismo u stanju da vidimo sopstvene negativne poruke, vrlo je teško da ih promenimo. A ono što većina nas radi je, da kada čujemo ili osetimo negativnu misao , mi pokušavamo da pobegnemo od nje, i imamo razne načine kako to postižemo… Ljudi odlaze u ekstremne slučajeve droge i alkohola i sličnih stvari…ali postoji i gomila malih načina na koje bežimo od svojih misli koje nam predstavljaju barijeru… A ako bi ih mogli prihvatiti, ispitati detaljno i preokrenuti na pozitivno… reći: Ja neću više da verujem u to!
Seti se, verovanje je samo misao, a misao se može promeniti…To je u stvari sve sa čim se suočavamo, bez obzira koliko nsam je teško… Osećanja su misli u pokretu, unutar našeg tela…To je ono što su. Nemaju svoj entitet.
Imamo odredjenu misao, a zatim osećaj, a zatim se uplašimo osećaja, ili pokušamo da pobegnemo od njega…Medjutim, ako shvatimo da je to samo misao koja se pomera kroz naše telo, a misao je promenljiva…
Kada bi samo rekla,: Ne, ja neću ovo više da radim! Neću da verujem u ovo! Tvoja misao ima veze sa tim da ti nećeš da izgubiš novac, ako ga dobiješ, i sigurno datira još iz tvog detinjstva…Reci sebi: Ne želim da osećam da ću gladovati…Radije biram da mislim da sam zbrinuta sa izobiljem, da sam ekstremno sposobna osoba i da uvek mogu da stvorim za sebe… i da sam uvek bezbedna u univerzumu…Sve što mi treba, sve mi je obezbedjeno…Moramo namerno promeniti te misli, jer mi smo ti koji smo glavni odgovorni za svoj um, mi smo ti koji mislimo u nešem umu, to ne može niko drugi… Sada imamo priliku da izaberemo šta želimo da mislimo…
Kada smo bili veoma mali, punili su nam glavu sa raznim glupostima, izmedju ostalog…od strane roditelja, i okoline… od rodjaka, komšija, škole, crkve…televizije…sa svih strana su nam ulivali svakakve informacije… A mi smo bili mali, i većinu stvari smo prihvatili… veoma malo dece je u stanju da kaže: Ne, to su gluposti i ja neću da verujem u to! U većini slučajeva deca prihvataju i kažu: Da, da, ok. tako je…Ali mi nismo više mala deca! Mi smo odrasli, i imamo pravo da biramo šta hoćemo da mislimo. Mada moramo prvo pogledati šta je ono što mislimo, da bi znali šta da menjamo…
Ko još želi da podeli svoj strah? Ok. reci…
Ja mislim da imam prilično dobar sistem verovanja u vezi novca…barem većinu vremena… I nakon što sam pročitala tvoju knjigu, koja mi je mnogo pomogla… predivna knjiga, koja mi je pomogla da mi dodju neočekivani izvori novca, moje navike trošenja su se promenile… Osećam se divno u vezi toga… Podelila sam ta svoja verovanja i iskustvo sa nekim svojim bliskim ljudima, i takodje sam pričala o osećaju da zaslužujem taj novac, tu količinu novca koju stalno dobijam…I ono što se desilo, je da su mi rekli da to nije istina, i da ja taj novac moram da zradim, i da oni ne vide razlog zašto ja taj novac zaslužujem…Oni znaju koliko je moj posao lak... (smeh)
Ljudi se ljute i besne na druge, koji ne rade mnogo za svoj novac… (smeh)
Ali ja radim i na drugim oblastima u svom životu…
Ne moraš se pravdati! (smeh)
Ok…. dobro je…
I tu se pojavio moj strah, da možda ja zaista ne radim dovoljno naporno…da bi zaslužila količinu novca koju imam…
Dušo moja, ako je tvoja svest dovoljno čista, da si ti u stanju da manifestuješ dobru zaradu bez ikakvog truda i znoja, ja hoću da voliš sebe! Uhvati svoje ogledalo i reci sebi; Hvala ti što si tako pametna i bistra! Hvala ti što si shvatila! Jer ono što si ti u stvari uradila je da si shvatila! Shvatila si da nije potrebna borba da bi se manifestovao novac. A ako radiš stvari koje voliš, imaš i odličnu zaradu, to je uobičajeno. A ako radiš stvari koje mrziš ili imaš verovanje da ne zaslužuješ, onda nećeš ni imati dovoljno novca. Ljudi koji ti govore da treba da radiš naporno, jel’ oni rade naporno?
Da.
Ti si im prižila svoju ruku, i rekla si: ja sam voljna da vam pomognem da poboljšate svoju novčanu situaciju.A oni su rekli: NE, mi ćemo tebe da povučemo sa nama na dno!
U kom pravcu ti želiš da ideš? Ja svoju ruku pružam ljudima svaki dan, i ako je oni prihvate i žele da poboljšaju svoj život, to je predivno, onda sam u stanju da ih učim i da zajedno postignemo odlične ciljeve i rezultate… Medjutim, ako pokušaju da me vuku na dole, ja im samo kažem: Dovidjenja! I odem da radim sa nekim ko zaista želi promenu u svom životu.
Da li mislite da je novac razmena energije?
Da, novac je energija, razmena usluga, to je sve…Nema nikakvog dubljeg značenja. Novčanica od deset evra je spiritualna koliko i ruža. Ona je materija, forma i energija. I ona je ono što je mi napravimo da jeste. Ono što mi verujemo u vezi nje.
Toliko toga imamo zakrčenog u nama, kada je u pitanju novac…Ranije sam još shvatila, da mi je mnogo lakše da održim predavanje i seminar o seksualnosti, nego o novcu… Jer kada nam neko uzdrma naša verovanja o novcu, zapanjujuće je koliko se iznerviramo i pobesnimo! To je tema koja je duboko utkana u nas…Čak i kada kažemo sebi: Hoću prospreitet! U stanju smo da spustimo takve barijere , i borbe, i svakakve otpore…
Znači ok. je imati novac, iako ne radimo naporno za njega?
(smeh)
Prvo i prvo, ne treba tebi moje odobrenje da bi živela u izobilju, i ono u šta ja verujem zaista nema nikakve veze, ako ti imaš svoj princip koji ti očigledno funkcioniše, samo napred, uživaj! Nije bitno koja oblast tvog života je u pitanju! Ne mora biti novac.Ako je tvoj život ispunjen sa ljubavlju, nemoj slušati nekog usamljenog jadnika koji ti govori kako da vodiš svoj život… Ako ti tvoj život odlično funkcioniše u vezi novca, ne dozvoli da ti pamet soli osoba čiji život funkcioniše nikako u vezi novca!
Često se ovo dešava i sa našim roditeljima… Na primer, imamo roditelja koji je imao zaista nesrećan život, dolazi sa teškog mesta i njegov život je užasan… i on onda pokušava da tebi kaže kako da ti vodiš svoj život!
(smeh)
Ako ćeš da slušaš ljude, onda slušaj pobednike, slušaj ljude koji znaju šta rade, slušaj ljude koji su dokazali ono u šta veruju i rade…
Idemo dalje…
Kada sam pogledala u ogledalo, odgovor je bio da neću imati dovoljno…Mislim da to dolazi od mojih roditelja, jer nikada nije bilo dovoljno novca…
Misliš, kada si ti odrastala nije bilo dovoljno novca da se porodica zbrine…
Da nije bilo dovoljno… E sad, pravi problem je što je moj ujak uvek imao gomile novca…i ponašao se užasno prema svim ljudima…I kako sad da ja to prihvatim, kako da se pomirim sa tim?
Kakve to ima veze? Postoje i ljudi koji su siromašni, a koji se ponašaju užasno prema drugima? (smeh)
To nema nikakve veze sa novcem!
Izgleda da u mojoj glavi ima! (smeh)
Kažeš da nije bilo dovoljno novca kada si odrastala, ali to ne znači da nije bilo dovoljno novca, veća da nije bilo dovoljno u tvojoj porodici. I to nemanikakve veze sa izobiljem novca koji je okolo. A tvoj ujak… kao što sam rekla na početku, prosperitet ima veze sa onim kako se osećamo u vezi sebe… jer ako se zaista osećaš odlično u vezi sebe, ti prosperiraš! A ako nemaš mnogo novca.. Ljudi koji su agresivni i zlobni, su obično ljudi koji nemaju baš nikakvu predstavu kako da vole sebe…A to što rade je njihovo ispoljavanje sopstvene boli.
Dalje…
Kada sam ja pogledala u ogledalo i rekla afirmaciju, osetila sam nesigurnost i strah… moj otac je umro prošle godine, i ja sam od njega nasledila novac.. i sada, vidim sebe kako pokušavam da taj novac delim ljudima… mislim, dala sam sestri 2.000, dala sam majci 2.000…
A šta si dala sebi?
Pa..ostavila sam neku količinu i sebi, ali…mislim da imam ogromni strah da ne zaslužujem taj novac, i da nisam dovoljno dobra da ga imam…
Pa, moguće je da imaš krivicu vezanu za oca, i sada osećaš da od njega dobijaš taj novac, a postoje stvari koje niste raščistili u vašem odnosu pre nego što je otišao… i nisi imala šansu za to… I sad imaš osećaj da ne zaslužuješ taj novac, i misliš da ga se što pre otarasiš…
Ja bi ti predložila nešto, a to je da staviš taj nova u banku i da ga ne diraš jedno godinu dana, dok ne središ ta osećanja u sebi…A kada to prebrodiš, onda možeš da odeš po taj novac i da ga potrošiš i uživaš! Jer dok ga imaš u rukama, zvuči da ćeš svaki put, kada ti dodje talas krivice, dati jednu količinu novca nekome!
Tako je, odjednom su se u mom životu počeli javljati ljudi sa finansijskim problemima…
Naravno, naravno…
Da, i ja onda onako ko’ od šale kažem: Ma nije frka, daću ti ja 100 evra, daću ti ja 200 evra…
Oni ti dolaze jer imaš krivicu, osećaš krivicu u vezi novca…Da nije tako, oni ti ne bi ni spominjali da imaju problema sa novcem…Oni ti pomažu da brže prebrodiš to u svom životu..i da prevazidješ..Moraš početi da shvataš šta je ono što ti zaslužuješ…Ako osećaš da imaš neke osećaje vezane za oca, radi meditaciju, oprosti mu, i oprosti sebi…razgovaraj sa njim kako bi raščistila te prepreke…reci mu da ga voliš, i raščisti to u svom umu…A sa tog koraka možeš preći na sledeći, a to je da shvatiš da ti zaslužuješ izobilje…
Nedostatak ili dobitak novca, jeste po pravu svesti, jeste ono što mi mislimo da zaslužujemo…Dati nekome novac,. ne znači automatski da su problemi te osobe rešeni…Nikada. Zato što onda samo ponovo stvore istu situaciju. Najbolja stvar koju možeš da naučiš ljude koji imaju problema sa novcem, je da ih naučiš kako da ga stvore svojom svešću, jer je to onda zauvek, onda to traje. Traje mnogo duže nego kad im samo predaš svežanj novčanica. Naravno, svi mi nekada dajemo neku količinu novca, to je ok. samo nemoj davati zato što s osećaš krivom
Ljudi će reći: Da, ali ja moram pomoći tim ljudima!
Da, ali i ti si čovek, i ti si neko! Neko ko je vredan ljubavi i izobilja, prosperiteta…
Ja volim da zamišljam da mi svi imamo kosmički bankovni račun… Mentalni kosmički bankovni račun…u koji možemo da stavljamo depozite afirmacija pozitivnih misli, verovanja da mi zaslužujemo…i da možemo da eliminišemo negativna verovanja i misli o dugovima..da možemo sve to da izbacimo…I što više na taj račun ubacuješ divnih iskustava i divnih misli , to ćeš više prodperirati i imati koristi. Znaj, tvoja svest je najbolji bankovni račun koji možeš imati…Ono što radiš unutar sebe, mnogo je važnije od onoga što radiš u svojoj banci napolju…Ljubav prema sebi isplaćuje ogromne dividende…
Znam mnoge ljude koji su uznemireni i nesrećni zato što su na fiksnoj plati, ali ko ju je fiksirao?
(smeh)
To je sve svest, ona se može promeniti, mi je možemo promeniti…Shvatite, ovde gde smo mi, postoji beskraj mogućnosti! Ne neke mogućnosti, već beskraj mogućnosti…Sve stvari su moguće…Moramo znati da je naš posao samo jedan jedini kanal beskrajnog izvora…postoji predivni, beskrajni izvor, koji obskrbljuje sve nas! Od vazduha koji dišemo, do vegetacije, životinja, zvezda, planeta, svega što možemo zamisliti…A naš trenutni posao je samo jedan od kanala…mi ga možemo beskrajno uvećati…svaki fiksni prihod u našem životu, je fiksiran od strane nas samih…. našim prihvatanjem i verovanjima…zato želimo da ga uvećamo i pustimo…
Pomisli na momenat na novac, račune, uspeh, dug, zavist, nemaštinu, krivicu… Kako se osećaš u vezi toga? Kakva su tvoja uverenja u vezi toga? Šta misliš o svom poslu? Da li misliš da je tvoj posao mučna obaveza kroz koju moraš da prolaziš? Ili ga vidiš kao nešto u čemu zaista uživaš dok radiš? Šta osećaš u vezi dugova? Da li je dug nešto što te zaista ubija u pojam? ili ga vidiš kao nešto o čemu ćeš se sa lakoćom pobrinutii čemu nećeš dozvoliti da se nagomila?…Koje je tvoje verovanje u vezi nedostatka , nemaštine? Da li je nedostatak nešto što je uvek prisutno u tvom životu? Ili ga možeš videti kao nešto što je deo prošlosti? Šta osećaš u vezi računa? Računi su stvari gde se ljudi toliko zakače i nerviraju..A oni su samo parčići papira koji govore da nam je neko dovoljno verovao … A šta je sa zavisti? Da li si zavidna na ljude koji imaju? Da li si ljubomorna? I šta je sa krivicom? Da li ti misliš da ne zaslužuješ?
Sve ovo što sam sad navela su obrasci sirotinjskog načina razmišljanja. Svaka negativna misao koju imaš u vezi novca je sirotinjski orijentisana…Zato slušaj sebe šta pričaš i misliš…
Dopuštanje prosperiteta – drugi deo
Volim jako vežbu gde ljudi raščišćavaju svoje mentalne ormane. Raščisti svoje ormane i svoj frižider. Izbaci iz ormana svu odeću koju nisi nosila određeni period vremena i prodaj je, daj nekome ili je jednostavno spali. Samo je izbaci da bi napravila mesta novoj odeći koja ti dolazi. Moraš napraviti mesta za novo da bi ti došlo. Dakle, samo napred, rasčisti svoj orman i dok to radiš reci sebi: Čistim ormane svog uma.
Ista je stvar i sa frižiderom. Da li je to mesto na kojem imaš hiljadu komadića hrane zapakovanih po uglovima? Izvadi sve to napolje, rasčisti i napravi mesta za novo. Jer ljudi koji imaju veoma natrpane ormane sa gomilama odeće koju ne nose i frižidere zatrpane hranom koja je pokvarena imaju veoma natrpane umove i oni ne razmišljaju sa jasnoćom. To samo simbolizuje ono što imamo iznutra.
Ti možeš ujutru uraditi predivne afirmacije, raširiti ruke i izgovarati ih. To je tako divan i simboličan gest koji govori univerzumu: Spremna sam, spremna sam! I samo reci: Otvorena sam i prijemčiva da primim svu dobrobit! Ovo je predivni dan prosperiteta!
Jedna od afirmacija koju sam ja koristila dugo, dugo vremena je: Moj prihod se konstantno uvećava. Vrlo jednostavno: Moj prihod se konstantno uvećava. A onda sam posmatrala kako se zaista uvećava. Ono što verujemo da će nam se desiti, zaista se i desi. I kada radiš afirmacije, kada ih izgovaraš, ako se pojavi neka negativna samo reci: Hvala na mišljenju.
(smeh)
Hvala na mišljenju.
Želiš da je čuješ, ne da bežiš od negativnih afirmacija. Ono što želiš je da je budeš svesna, svesna da se javila negativna misao, ali da joj ne daješ nikakvu moć. Šta god da ti pada na pamet samo joj nemoj dati moć. Zapiši ih na papir i onda daj sebi šansu da ih preokreneš u pozitivne afirmacije.
Ok. idemo dalje sa pitanjima.
Moj najveći strah u vezi novca je da neću biti u mogućnosti, da neću biti sposobna da stvorim dovoljno novca u karijeri kojom želim da se bavim. Ja sam odrasla na Beverli Hilsu, ali nikada nisam imala dovoljno novca, koliko i moji prijatelji… I uvek me je pratio taj osećaj da ja nemam dovoljno. Takođe, ja sam hronični bolesnik od 1986. i zbog toga ne moram da se suočavam sa svim tim… u vezi posla…
Da, to te sprečava da se suočiš sa poslom, to jedan od načina, a mnogi ljudi biraju taj pravac. Jer kad si bolestan drugi ne mogu očekivati od tebe da radiš bilo šta, niti da se suočavaš i neko drugi mora da vodi računa o tebi. Ali to je užasna cena da je plaćaš!
Kakav bi ti želela da je tvoj život?
Pa… ja vidim sebe da se krećem sve više u tom pravcu, jer radim na tome u poslednje tri godine. Osećam da je ljubav u mom životu zaista u punom izobilju, taj deo je odličan! Imam mnogo ljubavi! Da mi je prijatno i da radim posao koji volim, karijeru koju volim. Volela bih da radim posao koji najviše volim i da od toga imam dovoljno novca, i da završim više s’ tim!
Ok. Zašto ne napraviš afirmaciju od toga? Ja radim u karijeri koju zaista volim i zarađujem izobilje novca! Osećam se odlično u vezi toga! Novac je postao moj prijatelj i ja imam sve što mi je potrebno… Sklopi to sve u jednu afirmaciju i izgovaraj je svaki dan. I svaki put kada ti dođe neka negativna misao samo izgovori afirmaciju, ponovo i ponovo. Moraš jednom preći tu granicu.
U redu, znači ti misliš da kada bih ja izgovarala te afirmacije svakog dana, da bi te negativne misli zaista počele da se menjaju, mislim i ja verujem, jer sam uspela neke druge misli da preobrazim na taj način.
Ako si spremna da ih otpustiš. Jer ako zaista još uvek želiš da se držiš tih misli, onda neće upaliti. Šta je ono što radiš kada ne radiš afirmacije, čime se baviš? Seti se: svaka misao koju pomislimo i svaka reč koju izgovorimo, jeste afirmacija koja odlazi i vraća nam se udvostručena. Ako radiš jednu afirmaciju tri puta na dan, to je divno, ali šta radiš ostatak vremena? To je ono što je bitno.
Ja volim sebe. Voljna sam da prevaziđem svoju prošlost. Ja sam jedina osoba koja sada bira moje misli. Ja radim u karijeri u kojoj uživam, zarađujem mnogo novca, i to mi je u redu. Otpuštam ograničenja svojih roditelja, puštam ih da odu.
Ti imaš deo svog života koji funkcioniše odlično, sada radi malo na ovom delu, shvatićeš ga, ne brini. Zapamtite, naši roditelji su imali mnogo, mnogo verovanja u vezi novca i mi smo veliki deo toga primili kao svoja verovanja, zato se pitaj: koja su bila verovanja mojih roditelja o novcu? Sedi i napravi listu: koja su bila verovanja mojih roditelja u vezi novca? Zapiši ih sve i pregledaj, zatim se zapitaj: Da li ja biram da sada verujem u ovo?
Ja volim da koristim reč “izbor” i “birati” u mnogim pitanjima koje postavljam sebi, jer volim da mi bude jasno da ja u stvari biram da radim ono što radim. Ja to ne moram da radim ako ne želim. To je moj izbor. Znači: da li ja biram da mislim kao i moji roditelji, ili bih htela da mislim nešto drugo? I opet, želimo da odemo dalje od granica naših roditelja. Mnogi od nas su imali roditelje koji su odrasli u depresiji, i za njih je oko teme novac postojalo mnogo straha, ali mi nismo tamo… mi nismo tamo.
Na primer, ako želiš da promeniš posao, pre svega, ako kažeš: Ja mrzim svoj posao! Ta afirmacija ti neće doneti ono što želiš. Time ćeš samo postići to da ćeš svo nezadovoljstvo koje trenutno osećaš poneti sa sobom u sledeći novi posao, na sledeće radno mesto. Ono što ja uvek savetujem ljude koji bi želeli da promene posao ili karijeru je da blagosiljaju trenutni posao sa ljubavlju. Pokloni mu mnogo ljubavi, zahvali mu se što je bio tu za tebe, kada ti je bio najpotrebniji. I shvati da ga sada samo prosleđuješ nekome drugom ko ća ga takođe voleti, i raditi još bolje nego ti. E onda u tom stanju otvori sebe za novo predivno radno mesto, znaj da postoje ljudi koji traže baš ono što ti imaš da ponudiš i da ste se zajedno našli. I zamisli da radiš negde gde se tvoji talenti i sposobnosti koriste do maksimuma, da si ispunjena, da radiš za ljude i sa ljudima koje voliš, i koji vole i poštuju tebe, i da dobro zarađuješ. I da je to radno mesto na predivnoj lokaciji. Stavi to sve u afirmaciju i onda u takvoj jednoj atmosferi ti i jesi u stanju da privučeš nešto tako lepo sebi. Isto je i sa stanom, kućom… Ako želiš da se prebaciš u novi dom, ne idi okolo vičući:Mrzim ovaj stan! Jer tako nećeš uspeti da nađeš ono što hoćeš, ili ćeš naći novi stan, ali ćeš ubrzo u njemu otkriti duboko nezadovoljstvo, jer nosiš svoju svest sa sobom svuda gde ideš. Kada si se uselila u svoj stan bio ti je predivan. Zato stavi u njega mnogo ljubavi, zahvali se što je bio tu za tebe, reci da ste zajedno proveli divne trenutke i da je sada za tebe vreme da nastaviš dalje, a da će u njega doći neko isto tako divan. Otvaram sebe za novo mesto za život, na predivnoj, savršenoj lokaciji, sa puno sunčevog svetla, vazduha! Ako je to ono što želiš i ako je to ono što je tebi bitno – meni jeste. Stavi u afirmaciju sve ono što želiš, navedi sve i na kraju obavezno reci: za cenu koju lako mogu da priuštim. Nemoj se ograničavati i stavljati fiksne cifre i količine novca, videćeš, zapanjujuće je šta ti sve može doći u iskustvo. Baš ono što si i želela!
Isto je i sa autom. Ako želiš nova kola zahvali se trenutnim i daj im svoju ljubav, i reci: ja sada nastavljam napred, ja idem prema divnim novim kolima i znam da će neko drugi voleti ova kola. Što više možeš to da radiš bolje za tebe.
Ok. Dalje sa pitanjima.
Ja sam uvek bio veoma prosperitetan u svom životu…
Odlično!
…i ja imam poteškoća sa time da raširim svoje ruke i kažem: Voljan sam da prihvatim još veći prosperitet. Zato što imam strahove da će se nešto strašno desiti.
Da li to vuče iz porodice?
Da, iz porodice i životnog iskustva. Meni strah i bezbednost imaju veliko značenje.
Znači, ako si ovako zgrčen, misliš da si mnogo bezbedniji? Simbolično gledano…
Da, simbolično… Tek sam postao toga svestan kada si rekla da uzmemo ogledala. Ne znam šta da radim…
Takođe sa afirmacijama, javio mi se strah da negiram deo sebe… mislim, svako od nas jednom iskusi odbijanje od drugih, pitam se da li ja koristim afirmacije da se sakrijem od toga…
Ne znam, moguće je. Afirmacija je kao seme koje sadiš u zemlju. I obično u početku ona ti ne zvuči baš istinito. Jer da je istinita ne bi morao da radiš afirmaciju. Ono što pokušavaš da napraviš je da stvoriš nešto što nisi ranije imao. Stavljaš seme u zemlju… novo seme. A kada staviš seme u zemlju ne dobiješ odmah automatski izraslu biljku, ili šta god da je ono što želiš. Ono što imaš je seme u zemlji koje moraš da neguješ. E sad, želeti nešto novo u svom životu ne znači poricati ono što već imaš; osim ako otpuštaš nešto, mada ni tada ne treba da ga negiraš, već samo da kažeš: Otpuštam te, puštam te da odeš, jer mi više ne koristiš i sada želim da stvorim nešto novo u svom životu. I onda započni novu afirmaciju.
I zapamti, ako si imao iskustva u svom životu koja ti nisu bila prijatna ona su na nekom nivou ogledala tebe. Ljudi to obično ne vole da čuju, ali je zaista sve u našem životu ogledalo nas samih. Ako nam se dešava nešto što nije nimalo prijatno moramo se okrenuti sebi i pogledati šta je to što radimo čime kreiramo ta neprijatna iskustva. Šta je to u meni što misli da ja zaslužijem ova užasna iskustva? Jer ih drugačije ne bismo ni imali, ta neprijatna iskustva. Mislim da bi malo više ljubavi prema sebi mnogo pomoglo. Jer kad poteče ljubav prema sebi nećeš privlačiti ta neprijatna iskustva. Kada sam bila mala devojčica u periodu odrastanja, kada sam krenula u svet, moje samopouzdanje je bilo toliko nisko i imala sam užasnu sliku o sebi da sam non-stop stvarala grozna iskustva, ma, užasna! I to je trajalo; sve dok postepeno nisam shvatila kako da koristim svoj um i da mi ljubav prema sebi može doneti divne stvari u život. Onda su se i moja iskustva promenila. Ali ako kažeš sebi da je to strašno i da se plašiš da se otvoriš ljudima jer ćeš doživeti strašne stvari. Onda će zaista i biti tako za tebe. Sve dok ne promeniš ono što je u tebi što privlači takve stvari.
Novac nije odgovor. Mi mislimo da ako imamo novac da će se on postarati za sve naše probleme, i da ih više nećemo imati. Ali on nije naš odgovor…
Ok, idemo dalje…
Zdravo Luiz, moja situacija sa pronalaženjem novog stana je malo drugačija. Ja volim ovaj u kome sam trenutno, ali moram da se iselim. Isto mi se desilo i prošle godine. Bio sam u stanu koji nisam voleo, ali sam ga na kraju zavoleo i morao sam da se preselim ubrzo posle toga. I manifestovao sam ovo predivno mesto gde sam sada, koje obožavam i koje moram da napustim. I sada, idem i razgledam svakakve stanove, ali mi se nijedan ne dopada… i tako mi je prošao ceo mesec, a rok mi se bliži, rok za selidbu…
Pravo mesto te čeka, ne brini… ono traži tebe.Ti znaš da si u stanju da pronađeš divno mesto, samo afirmiši u sebi, da moć u tebi, koja ti dovela ono predhodno mesto i sva prošla mesta, ti sada dovodi mesto koje je savršeno za tebe, koje ti dolazi na iznenađujuće prijatan način. Sećam se da sam ja jednom prilikom tražila stan u Los Anđelesu i trebalo mi je 6 meseci. I dok sam ga tražila, nisam mogla da verujem kakvo sam sve smeće nailazila. Pa to je bio Los Anđeles, grad koji ima brdo predivnih stanova, gde su svi oni? Sve što mi je dolazilo pod ruku bili su užasni stanovi koje ne bi čak ni u obzir uzimala. Trebalo mi je 6 meseci, i kada sam konačno našla onakav stan kakav sam želela bio je predivan! A stvar je bila u tome, što se ta zgrada još nije bila izgradila, i naravno, ja nisam mogla dobiti svoj stan jer još nije bio ni gotov! A kada je izgrađen, on me je čekao. Ponekad se takve stvari događaju, tražiš nešto i ne nallaziš ga, ne nalaziš ga… ali postoji razlog za to. Znaš da ćeš naći savršen stan.
Hvala ti na podršci…
Samo nastavi da afirmišeš da ti uvek živiš u savršenom stanu, da je tebi lako da nađeš nove stanove i da uvek imaš divni dom u kome živiš. Načini to svojim ličnim zakonom.
Takođe afirmacija koju sam koristila godinama i koju obožavam je: Uvek imam odlične odnose sa svojim stanodavcima!
(smeh)
Jer je to nešto što ti mnogo olakšava život.
(smeh)
Dalje…
Ja imam odlične odnose sa porodicom i prijateljima, puno podrške i radosti. Ali me to čini da se osećam veoma krivim, jer nemam novca ni sredstva kako bi im to uzvratio.
(smeh)
To je njihov problem, ne tvoj. Da li ti oni daju novac samo da bi im na kraju vratio?
Zavisi od osobe do osobe. Porodica mi jednom rukom daje, ali zato očekuje nešto za uzvrat, a prijatelji mi daju iz radosti samog davanja.
Ok. porodica koja očekuje nešto za uzvrat… samo im daj ljubav…
(smeh)
Pokušavam to…
Samo radi tako.. i ako njima to nije dovoljno, to više nije tvoj problem. To je njihov problem. Postoje periodi u životu kada nam univerzum daje nešto i mi tada nismo u poziciji da to i uzvratimo i to je ok, jer bilo koji način koji univerzum izabere da ti pomogne i da te zbrine nemoj preispitivati samo se zahvali, a potom će doći trenutak u tvom životu kada ćeš i ti pomoći nekome. Ja se sećam ranijih godina, imala sam mnogo situacija u životu kada su mi razni ljudi pomagali, i tada nije bilo nikakve šanse da bi im ja to mogla uzvratiti. Ali mnogo godine kasnije, ja sam koristila šanse da pomažem nekom drugom. I tako u stvari život funkcioniše. Veoma često mi razmenjujemo prospritet, neko ti nešto da, a ti brže bolje njemu vratiš to u vidu nekog poklona. Ili te neko odvede na ručak i ti odmah moraš njih da vodiš na ručak. Nauči da primiš, nauči da prihvatiš, nauči da kažeš HVALA, i samo primi to što ti se daje. Univerzum voli da zna da ti voliš da primaš, a ne samo da razmenjuješ. I ne moraš vraćati obavezno osobi koja ti je nešto dala, vratićeš to nekom drugome, u nekom sledećem momentu, ali nauči da prihvataš. Mnogi od nas imaju taj problem. Možemo da damo, ali i ne. Kada ti neko da poklon, nasmej se i kaži HVALA TI…To je sve što treba da učiniš, nasmeješ se i kažeš hvala. Kada ti neko da poklon a ti kažeš: jao! Pa pogrešne je boje, i nije dobra veličina! Ja ti garantujem da ti ta osoba nikad više neće dati ni jedan jedini poklon!
(smeh)
A univerzum će reći, ova osoba ne želi nikakve poklone. Samo zahvalno prihvati i ako zaista poklon nije za tebe daj ga nekom, prosledi ga dalje nekome ko će ga koristiti.
Isto je i sa komplimentima. Ako ti neko udeli kompliment, nasmej se i kaži: Hvala. Samo se nasmej i kaži hvala.
I kad pričamo o prosperitetu, na koji način neguješ sebe? Šta radiš za sebe što te neguje? Šta radiš da bi sebe učinila da se osećaš dobro? Da bi sebe zbrinula? Da bi se osigurala da si u odličnom zdravlju? I da bi se postarala da oko sebe uvek imaš mnogo prijatelja koji su puni ljubavi. Šta radiš po tom pitanju? Da li odvojiš vreme da neguješ sebe?
Najbolje je ujutro otići do ogledala, ujutro zato što to postavlja temelj čitavom danu, i reći: Šta je ono što mogu učiniti za tebe danas? Kako te mogu usrećiti? Druga stvar je, da bismo želeli da budemo zahvalni za ono što već imamo. Ako samo gledamo u ono što nemamo, ako samo vidimo nedostatak oko sebe, to nije način da se privuče još dobrog u naš život. Počni da budeš i te kako svesna onoga što već poseduješ u svom životu i budi veoma zahvalna na tome, kako bi došlo još takvih lepih stvari.
Dalje sa pitanjima…
Zdravo. Ja imam poteškoća sa primanjem sreće.Ustvari, ja jesam veoma srećna, ali imam problem sa strahom da budem srećna. Skoro sam se udala i veoma sam srećna i primam brdo ljubavi, više nego ikad. Imam i devetomesečnu bebu koja je prelepa i ja je volim najviše. I javlja mi se ogromna količina straha da će se nešto loše desiti i pokvariti sve to. Pitam se da li sam možda previše srećna?
To je se zove hronična briga, to je sve… Postoji deo uznemirenosti u nama koji je prisutan i obično pobrinemo za njega na ovaj ili onaj način kada se dešavaju se male stvari. Ali kada je naš život zaista veličanstven onda imamo osećaj da ne kontorlišemo taj deo sebe. I onda nam dođu te misli. Kada ih čuješ ili kada ih osetiš samo reci: U redu je to je samo hronična briga. Sve je dobro. Moj život je predivan, ja zaslužujem, i spremna sam da prihvatim … ja imam pravo da imam sve najbolje u životu. To je sve što treba da uradiš. Samo uvidi da jedan mali deo tebe govori: Pa ona više nije uznemirena, moramo učiniti nešto!
( smeh)
Stvari se suviše dobro odvijaju u mom životu, nešto će poći po zlu, jednostavno to znam!
Hvala na mišljenju. I opet: hvala ti na mišljenju. Hvala ti, ja znam da ti samo želiš da mi pomogneš i da se brineš za mene. Još jedna stvar koju ja primenjujem kada mi se pojavi misao straha, je da joj se zahvalim:Hvala ti što pokušavaš da me zaštitiš, hvala ti što brineš za mene i što želiš da mi pomogneš. A onda izgovorim afirmaciju za tu specifičnu situaciju. Priznam sebi da je misao straha tu da bi me zaštitila jer to je upravo ono što strah i jeste. Uplašiš se, dođe adrenalin i pita: gde je opasnost?
Ja kažem: hvala ti, i ti možeš isto. I samo joj nemoj davati mnogo važnosti…
Ok. Idemo dalje…
Pročitala sam mnogo tvojih knjiga, i zaista pokušavam da primenjujem tehnike i principe koje sam naučila iz knjige… Međutim, kada sam se pogledala u ogledalo i pitala ono pitanje, očekivala sam da će mi doći strah od nedovoljno novca, ali umesto toga, došao mi je strah od novca… od imanja dovoljno novca… I setila sam se, kada sam bila mala… u mojoj porodici se uvek vrtela ista priča u vezi novca: bogataši su iskvareni ljudi, zli…sebični, ništa ne valjaju…
Znači, ako imaš novca, onda si loša osoba…
Da, upravo tako, i još su stalno govorili da nikad ne treba da imam kreditnu karticu… ali ja sada imam svoju kreditnu karticu, međutim, stalno se sabotiram kada hoću da je iskoristim… Ja nađem načina, uvek, da platim stanarinu i svoju hranu… a kada mi u životu krene, kada zaradim više novca i postanem uspešnija na poslu, ja uvek nekako nađem načina da sabotiram sebe, i da na kraju ostanem sa samo onoliko novca, koliko mi treba da pokrijem svoje osnovne potrebe… a ne i svoje želje… Nedavno sam počela da izgovaram afirmacije, koje sam smislila… da je ok prihvatati novac i da je u redu imati novac za svoje želje… I juče, dok sam vozila bulevarom, imala sam jaku želju za usisivačem i kucaćom mašinom…
(smeh)
…ta dva su tako nepovezana… ali ja sam nekako skrenula pogrešnom ulicom i iza ugla na trotoaru, stojao je usisivač, na kojem je pisalo: BESPLATAN, RADI SAVRŠENO, UZMI ME!
(smeh)
Ja sam zaustavila auto, izašla napolje, i videla dole na trotoaru, pored usisivača pisaću mašinu!
(smeh)
Na parkiralištu pored, stajao je sitan gospodin, i ja sam ga pitala: Izvinite, jel’ ovo vaše? – a on je rekao: Ne draga, tvoje je, uzmi slobodno! Ja ih imam odavno i više ih ne koristim, moja sobarica ima svoj usisivač, tako da slobodno uzmi sve i dobro iskoristi!
Ja sam se samo nasmejala i rekla: Hvala vam!
(smeh, aplauz)
Mislim da si napravila neke velike promene u svesti!
(smeh)
Predivno!
Ok. idemo dalje…
Slušam kako pričaš o ljubavi prema sebi, i dopuštanju tj. o tome da budem voljna da naučim da volim sebe… ali kako to da uradim u praksi, konkretno? Kako da zaista dozvolim sebi da volim sebe?
Apsolutni broj jedan na listi je da prestaneš u potpunosti da kritikuješ sebe! Zakuni se sebi da to više nikada nećeš činiti! I radi na tome, što više možeš… Jer kada prestaneš da kritikuješ sebe bićeš zapanjena koliko će ti biti prijatno u sopstvenoj koži! To je najbitnija stvar koja nam stoji na putu kada odlučimo da volimo sebe, volimo ono što jesmo…
Veoma cenim ono što si rekla, da ako ne možemo, ako nismo u stanju da kažemo da volimo sebe, da umesto toga kažemo “voljna sam da volim sebe”… To mi je mnogo olakšalo i pomoglo…
Vrati se uvek u tačku, na mesto od kojeg možeš da započneš rad na sebi… Mesto gde ti je prijatno… Nemoj se prisiljavati. Što brže možeš dostići mesto u kome ti je prijatno da kažeš: ja volim sebe, to bolje, ali ako ne možeš, kaži: voljna sam da počnem… voljna sam da naučim… da mi se dopadaš… ako moraš baš tako daleko da odeš…
(smeh)
Izaberi neko prijatno mesto za tebe odakle možeš krenuti postepeno, i na kraju reći sebi: Volim te! Ti si divna! I da se zaista dobro osećaš dok to izgovaraš… Nekim ljudima je potrebno vremena za to, jer imamo dosta nagomilanih prepreka na putu… a kada jednom to prebrodimo i u stanju smo da tako nešto kažemo sebi, zapanjujuće je kakve nam se sve divne stvari počnu dešavati u životu… Samo, znaj da su to samo misli, a one se daju promeniti… Volim da radim sa ovako velikim grupama, jer mi pomažemo jedni drugima, jer mnoge stvari u nama lakše izađu na površinu i to inspiriše druge da se otvore i shvate gde su i oni sami možda zakočili. Kada promenimo svoje razmišljanje, način na koji razmišljamo, automatski menjamo svoju realnost.
Dakle, hajde da znamo neke divne stvari o sebi:
Otvorena sam i prijemčiva za nove ideje. Dopuštam da prosperitet uđe u moj život kao nikada do sad. Zaslužujem najbolje i voljna sam da prihvatim. Moj prihod se konstantno uvećava. Prebacujem se iz sirotinjskog razmišljanja u prosperitet. Volim sebe. Radujem se onome ko sam ja i znam da je život tu zbog mene, dajući mi sve ono što mi je potrebno. Idem sa uspeha na uspeh, sa radosti u radost… sa izobilja u izobilje. Jedno sam sa moći koja me je stvorila i iskazujem za sebe divotu koja jesam! Ja sam božanski, predivni izraz života! Ja sam otvorena i prijemčiva za svu dobrobit! I tako i jeste!
Hvala vam mnogo!
(aplauz)
Vise o tome,na stranici
Нема коментара:
Постави коментар