Istine i laži o koloidnom srebru

Jeste li već čuli za koloidno srebro?

Za njega mnogi alternativni liječnici tvrde da je moćan prirodan antibiotik neškodljiv za zdravlje.

Međutim farmaceutska medicina ga je odbacila još prije 50-ak godina jer nije dovoljno učinkovito, čak i opasno za zdravlje.

Gdje je tu istina, a gdje laž?

Čudesna antiseptička i antibiotska svojstva srebra poznata su još od davnina.

U vrijeme dok je svijetom harala kuga, opaženo je da su ljudi, koji su vodu za piće čuvali u srebrnim posudama, bili neusporedivo manje izloženi riziku obolijevanja od te pošasti.

Nadalje, ustanovljeno je da srebrno posuđe i srebrni pribor za jelo, kao česti ures stolova plemenitaša, predstavljaju i odličnu obranu od, u ono doba, čestih infekcija probavnog trakta.

Povijest prepuna ratova i sukoba donosi nam brojna svjedočanstva vojnika koja govore u prilog činjenici da rane znatno brže i bolje zacjeljuju ako se tretiraju takozvanom 'srebrnom vodom'.

U nedostatku drugih sredstava, američki doseljenici imali su običaj vodu za piće  sterilizirati tako da u nju ubace srebrni dolar.

S obzirom na sve navedeno, nije teško zaključiti kako je, zapravo, nastao popularan mit da srebrni metak ubija vampire.

Tijekom protekla vremena, brojni korisnici uvjerili su se u učinkovitost koloidnog srebra u borbi protiv parazita, bakterija, virusa i gljivica.

Prvo koloidno srebro proizvedeno je 1924., i u to vrijeme naveliko se koristilo kao moćno sredstvo u borbi protiv virusnih i bakterijskih infekcija.

Kasnije je u istraživanjima potvrđeno da je srebro najjači poznati antiseptik koji ujedno posjeduje i svojstva antibiotika.

Brojnim ispitivanjima dokazano je da svi patogeni organizmi, uključujući i one otporne na antibiotike, u prisutnosti koloidnog srebra ne mogu preživjeti duže od šest minuta.

Ipak, farmaceutska industrija srebro je postupno zamijenilo antibioticima, a od 1999., zahvaljujući FDA, njegova uporaba u SAD-u potpuno je zabranjena, pod izlikom da može izazvati argiriju, odnosno, plavo-sivi ten kao posljedicu vezivanja srebra na pigment.

Riječ je o kozmetičkom efektu koji nema nikakav štetan učinak po zdravlje. Usto, svi zabilježeni slučajevi argirije nastali su isključivo kao posljedica uzimanja otopina koje nisu pravilno pripremljene, i u skladu s tim, nisu koloidno srebro.

Prava istina je, da bismo opazili prve simptome argirije, trebali bi unijeti u organizam 3,8-6 grama srebra. Budući da u 1 litri koloidnog srebra ima oko 5 mg srebra, trebalo bi popiti najmanje 600 litara te otopine da bi se dobio sivi ten.

Drugim riječima, uz pravilnu uporabu kvalitetnog koloidnog srebra, nemoguće je dobiti argiriju, niti je takav slučaj ikada zabilježen.

Istraživanja koloidnog srebra

Kroz niz istraživanja od strane uglednih stručnjaka, ustanovljeno je da koloidno srebro može potaknuti prirodnu sposobnost organizma na samoiscjeljenje, što u konačnici dovodi do uspostave ravnoteže na svim razinama.

Prije svega koloidno srebro uništava glavne uzročnike većine oboljenja - parazite, bakterije, viruse i gljivice.

Nakon toga, imunitet će automatski ojačati, a snažan imunitet najbolja je obrana protiv svih bolesti, pa je glavni cilj - vraćanje organizma u prirodu ravnotežu – time u potpunosti postignut.

U koloidnom obliku, srebro je potpuno netoksično, ne oštećuje organe ni enzime u tkivima, te nema štetno djelovanje na korisne bakterije. Osim što se pokazalo učinkovitim u liječenju mnogih bolesti, može služiti kao preventivno sredstvo.

Znanstvenim istraživanjima provedenim diljem svijeta nepobitno je ustanovljeno da nedostatak srebra u organizmu može onemogućiti pravilno funkcioniranje imunološkog sustava.

Usto, liječnici poput dr. Alvareza s odjela za dermatologiju sveučilišta u Miamiju, te dr. Chua i dr. McManusa s  vojno istraživačkog centra Fort Sam Houston, dokazali su da srebro potiče oporavak tkiva i zacjeljivanje rana i da posjeduje odlična regenerativna svojstva prilikom liječenja opekotina.

Robert O. Becker, ortopedski kirurg i sveučilišni profesor, u 30 godina istraživanja mogućnosti regeneracije kostiju i tkiva, ustanovio je da manjak srebra u organizmu znatno usporava regeneraciju kostiju.

Njegova zapažanja također su potvrdila da srebro uništava patogene mikroorganizme, obnavlja tkivo i trostruko skraćuje vrijeme zarastanje rana.

Između ostalog, ustanovljeno je da srebrni ioni potiču proizvodnju bijelih krvnih stanica, koje tijelu pomažu uništiti stanice raka.

Nažalost ova istraživanja su još uvijek skrivena od javnosti, i većina ljudi ne zna za ovaj jeftini i neškodljivi prirodni lijek.

Ljekovita moć koloidnog srebra

Ionsko-koloidno srebro može pomoći u liječenju mnogih bolesti...
 

• respiratornih infekcija
• problema sa sinusima
• kožnih oboljenja  
• visokog tlaka
• srčanih oboljenja
• upala zubnog mesa i afti
• upala oka i ječmenca
• slabe probave
• želučanih i crijevnih oboljenja
• hemeroida
• alergije i astme
• migrene

Koloidno srebro omekšat će otvrdnulu kožu stopala, ukloniti gljivice, pomoći kod žuljeva i natisaka, očistiti i poljepšati ten, oporaviti vlasište i kvalitetu kose.

Njime možemo suzbiti prekomjerno znojenje nogu ili ga rabiti kao dezodorans.

Također ga možemo koristiti kao sredstvo za smirivanje svrbeža nakon ujeda insekta ili poslije brijanja i depilacije.

Raspršimo li ga po voću i povrću, u roku od 6 minuta uništit će sve otrove kojima su prskani.

Porežemo li se, trenutno će zaustaviti krvarenje, a ako se opečemo, bol će trenutačno nestati a na opečenom mjestu neće izbiti plikovi.

Općenito, svakodnevno konzumiranje ionsko-koloidnog srebra sprječava pad imuniteta, čisti organizam od gljivica i svih toksičnih tvari, te u startu suzbija bakterijske i virusne infekcije.

Doziranje i primjena

Koloidno srebro može se uzimati oralno, kapati u nos, uši i oči, te uz pomoć raspršivača nanositi na kožu.

Za preventivu dovoljno je dnevno popiti 40-50 ml koloidnog srebra, raspoređenih u dvije doze.

Za liječenje kroničnih bolesti, duže vremena uzima se 50 - 80 ml koloidnog srebra dnevno, raspoređenih u 3-4 doze.

U tretmanu akutnih stanja (poput upala, viroza i slično) uzima se do 120 ml dnevno svaka 2-3 sata, u trajanju do pet dana, no konačna terapija ovisi  o vrsti oboljenja.



Više informacija o koloidnom i ionskom srebru možete pronaći ovdje.

clanak preuzet iz Alternativnih E-novina

Već 20 godina čuvar beogradske mumije

Beogradska mumija, najvredniji predmet staroegipatske kulture koji Srbija ima, od jeseni će biti izložena na Filozofskom fakultetu. Zasluga za ovo, ali i za to što je mumija uopšte sačuvana, u najvećoj meri pripada dr Branislavu Anđelkoviću.

Priča koja će u septembru najzad dobiti srećan kraj počinje 1888, kada je danas zaboravljeni Pavle Riđički na svom putovanju po Bliskom istoku kupio mumiju u drvenom kovčegu i doneo je u Beograd. Riđički, koji je tada imao 82 godine, u pismu Narodnom muzeju kaže: „Uzimam slobodu poslati vam mumiju, koju sam kupio u Luksoru u Gornjem Egiptu, ne za sebe, nego za srpski narod. Primite ovaj mali darak, koji sam iz rodoljubive namere poneo iz daleke zemlje.“ Mumija je prvi i poslednji put bila samostalno izlagana te 1888. godine, a onda su došli ratovi, a ona je ostala nekako skrajnuta, zaturena... Branislav Anđelković (50), kao mladi diplomirani arheolog, krajem osamdesetih godina sasvim slučajno je u Arhivu Srbije naišao na podatke o mumiji. Zaintrigiran jer njeno postojanje tokom studija niko nije pominjao, nastavio je istraživanje, da bi joj najzad ušao u trag: voljom političara, mumija je 1986. godine bila ustupljena Galeriji umjetnosti nesvrstanih zemalja u Titogradu. Na inicijativu mladog naučnika, Odeljenje za arheologiju Filozofskog fakulteta uputilo je zahtev za vraćanje, koji je usvojen 1991. Narodni muzej potom je mumiju ustupio Arheološkoj zbirci ovog fakulteta. Može se samo zamisliti ushićenje dr Anđelkovića kada je 1993. godine prvi put, s hirurškom maskom na licu i s rukavicama, otvorio drveni kovčeg! Proučavanja koja su tada započeta postupno su skidala koprene tajni s vrednog eskponata. U aprilu 1996, pod levom miškom pokojnika, uz njegovo srce, nađen je svitak papirusa, po čemu je Beogradska mumija jedna od retkih u svetu. - Taj svitak, zbirka pogrebnih tekstova, znamenita Knjiga mrtvih, moje je najznačajnije otkriće. Koliko mi je poznato, Beogradska mumija je jedina za koju se u ovom trenutku zna da ima svitak papirusa baš na mestu gde su ga izvorno postavili balsamer i sveštenik. I to je jedini takav papirus koji može da se poveže s konkretnom mumijom - kaže dr Anđelković. Dešifrovanje hijeroglifa na kovčegu mumije 2003. godine dovelo je do otkrića identiteta pokojnika: bio je sveštenik i zvao se Nesmin. Pre četiri godine, u Noći muzeja posetioci su na ekranu mogli da vide kovčeg, a prošle godine urađena je trodimenzionalna rekonstrukcija Nesminove glave, što je bio drugi takav naučni poduhvat u svetu. - Problem s mumijom je taj što je to organski materijal, koji je vrlo osetljiv. Dah posetilaca, znoj, neodgovarajući način izlaganja bi je uništili - objašnjava profesor.  Zahvaljujući Sekretarijatu za privredu i gradu Beogradu, i upornosti dr Branislava Anđelkovića, najzad obezbeđena sredstva za specijalnu vitrinu, u kojoj će mumija moći da bude izložena. - To je lepa i važna vest! Zašto bismo morali da putujemo u Zagreb, Ljubljanu ili Atinu da vidimo mumiju? Mumije su najatraktivniji arheloški materijal, atraktivnije od skulptura, zlatnih nalaza... To je veliki turistički potencijal, velika turistička atrakcija - kaže Anđelković. Ostaje još da se nađe novac neophodan za sledeću fazu ovog naučnog projekta: razmotavanje papirusa. Neuobičajena debljina svitka dozvoljava naučnicima da se nadaju da je to možda najpotpunija verzija egipatske Knjige mrtvih ikada nađena! Izvor: Blic

Glas prorode-sajt za sve koji zele da zive u skladu sa prirodom

http://glasprirode.com/

STOKA UMESTO TRAVE JEDE SAMLEVENE ZIVOTINJE, A ONDA TO SVE POJEDEMO MI – DRUGI DEO

ZAGARANTOVANA SMRT JER JEDETE RECIKLIRANE LEŠEVE A DA TO I NE ZNATE

DRUGI DEO

Zamislite sada ovu sliku: Svi preradjeni lesevi daju se jednoj kravi da ih jede. Ta krava ugine, ponovo je samelju i daju drugoj kravi da je pojede. Krava ponovo ugine, ponovo je pojede treca krava, i tako dalje.Pre nego sto to meso dospe na vas sto, moze da se dogodi da svaka celija mora najmanje 20 puta da umre i da se rascini. Grdno se varaju oni koji veruju da ne jedu ni salo, ni krv, ni crkotinu, i jos bezbroj nevidljivih stvorenja i uzrocnika bolesti kojima vrvi nas komad hrane. Mi i ne znamo sta nam je hrana – mi se hranimo gadostima ovoga sveta. Mi sa nasim neznanjem, inertnoscu i gluposcu, podupiremo jednu demonsku industriju smrti, bolesti i moralne propasti. Mi nismo u stanju da preuzmemo odgovornost za nasa tela i nase duse u vlastite ruke. Mi nismo u stanju da naucimo nasu decu u kakvom svetu mi zivimo i u kakvoj se opasnosti nalazimo. Osim prionskog smeca, u tom mesu su antibiotici i hormoni. Njima se zivotinje dopinguju da bi brzo dobile veliku masu. Preko 1500 tona hormona i antibiotika godisnje se daje stoci u Nemackoj preko crkotinskog brasna i u injekcijama. Preko 50% mesnih namirnica zarazeno je raznim klicama, bakterijama tuberkuloze, eserihije, salmonele… 70% otrovima i karcinogenima kao sto je dioksin. Jaja su puna salmonela! Informacije su dostupne i na internetu, pa svako od nas moze da vidi sta u stvari jede.

KISEONIK ILI MESO?

Kako radi, na primer, kompanija McDonald´s? Tajna njenog uspeha jeste brza proizvodnja jeftinog mesa. Kako se proizvodi to jeftino meso? Povrsina Njemacke je oko 360.000 km2, a toliko se godisnje posece sume u Amazonu. Postoji 13 kompanija koje seku i spaljuju sumu. Kako se to radi? Slicno kao sto se hrane goveda. Posece se jedno najvece drvo, ono srusi puno malih stabala oko sebe i onda se to sve zapali. Tamo gde postoji infrastruktura za jeftinu proizvodnju drveta, sece se biomasa bez ostatka i izvozi, najvise uJapan. Tamo gde je pristup tezi, sve se po vec spomenutom scenariju spali, unisti i sravni sa zemljom. Iza toga dolaze bageri i buldozeri, i sve to poravnavaju.

Onda se prave farme za goveda koje se hrane crkotinskim brasnom, genetski promenjenom sojom i kukuruzom, a najmanje travom. Kada sam citao te izvestaje, zapanjio sam se da se niko ne pita i da se niko ne interesuje kuda sve to moze da vodi? Ako unistimo sve sume u Indoneziji, Aziji, Africi, Juznoj Americi i nacinimo plantaze i farme koje nam proizvode jeftinu, ali otrovnu hranu, kao i amonijak i metan, postavljam prvo sebi pa onda i svima vama sledece pitanje: Sta je vaznije – kiseonik koji nasoj planeti samo sume mogu dati ili meso koje ustvari i nije meso, koje se proizvodi na stetu kiseonika? Kiseonik ili meso? To je zatvoren krug koji je tesko prekinuti. Na svetu danas zivi milijardu i po goveda, a jedno govedo godisnje proizvede 80 kg metana. Taj metan je, prema nekim istrazivanjima, cak stetniji faktor za nastanak efekata staklene baste nego ugljen monoksid i dioksid koji ispustamo iz svih fabrika, automobila, aviona. To svi znaju, i industrijalci i politicari i svestenici i Green Peace i sve humanitarne organizacije. Oni koji nisu oportuni i koji bi nesto hteli uciniti, oni su slabo organizovani i nemaju moci. Zaista je deprimirajuce i bespomocno gledati kako su u ime vlasti i novca udarili na resurse, na zivot, na celokupnu egzistenciju, a da se nista ne moze uciniti, osim ovako uzalud prosipati znanje koje nikom ne treba. Neozbiljno je i ovo moje predavanje, neozbiljno i arogantno, ako nije nista drugo osim otvaranje i zatvaranje usta, ako ga ne prati nikakvo delo, vec je samo teoretsko izlaganje o necemu sto nema veze sa nama. Stoga sam za sebe sam doneo odluku da ne budem vise samo suvi teoreticar. Pricanje nije nevazno, ali je doslo tesko vreme kada s e mora i nesto ciniti. Mora se i znati, ali samo znati vise nije dovoljno.

GENETSKI PROMENJENA HRANA

Jedan deo svojih goveda McDonald´s hrani sojom i kukuruzom, ali genetski promenjenom sojom i kukuruzom. Genetski promenjena soja i kukuruz su mnogo drugaciji od crkotinskog brasna, ali su takodje losi i opasni. Genetski manipulisana soja i kukuruz sadrze u sebi najmanje jedan opasan gen koji je najcesce gen za jedan od antibiotika. Taj antibiotik je otpad procesa genetske manipulacije i kasnije nije potreban. Koristi se da bi se izvrsila selekcija najboljih klonova u laboratoriji. Ovi proizvodi iz laboratori je odlaze na njivu, u stale, u radnje, i zavrse na stolu za rucak. Jedan naucnik madjarskog porekla je u Engleskoj pre 3 godine dokazao i objavio da kada se pacovi i misevi hrane genetski promenjenom sojom i kukuruzom, vrlo brzo oboljevaju – bukvalno im se raspadaju unutrasnji organi. Uzrok nije poznat, ali su svi hranjeni genetski manipulisanom sojom ili kukuruzom. Zbog toga je izgubio posao i zavrsio na ulici. Duga je lista onih koji su bili na tragu velikih manipulacija od strane industrije i savest im n e bi bila cista da su cutali. Ali kada su progovorili, bili su po kratkom postupku neutralisani. Okarakterisani su kao manijako-depresivni alternativci i izbacivani su na ulicu i u zaborav. Zanimljivo je da je vlada EU predlozila da se umesto zivotinjskog brasna, to jest crkotinskog brasna, kao hrana za goveda koristi genetski modifikovana soja i kukuruz! Pitam se kolika ce biti cena stete koju ce pruzrokovati ta nova avantura „profitera po svaku cenu“? Sva stoka ce se hraniti genetskim proizvodima, jer se mora odrzati cena mesa i broj goveda, mora se biti medju prvima u svetu po proizvodnji takozvane „hrane“ i mora se ponuditi jeftina hrana na svetskoj pijaci. Mora se puno prodati, mora se pun o zaraditi. Ako slucajno jedemo tu hranu, ona dolazi u nas probavni trakt. Geni koji kodiraju antibiotike, a koji se nalaze u genetski manipulisanim biljkama, mogu uci u nase celije, i ulaze u bakterije koje cine normalnu floru naseg probavnog trakta. Veliki je broj bakterija koje ulaze u sastav normalne flore u nasem probavnom traktu.One su esencijelne za nas organizam i poremecaj u njihovoj ravnotezi moze naciniti ne male probleme. Kad ljudi dobiju gen za antibiotik iz genetski promenjene soje, oni post aju rezistentni (otporni) na taj isti antibiotik. Ako se zbog toga dogodi da se ta bakterija u nasem telu razmnozi vise nego sto nam je potrebno, mozemo umreti od banalne infekcije jer vise ne postoji nijedan antibiotik koji nam moze pomoci. Aleksandar Fleming, koji je patrijarh antibiotske ere, zgranuo bi se kada bi video kako sve veci broj mikroorganizama nosi gene za rezistenciju i kako postajemo nezasticeni od banalnih infekcija koje su se do sada lako lecile. To je samo jedan od verovatno mnogih aspeka ta kojima nas opskrbljuje nova biotehnologija.

PROFIT

Novac je istinski vladar sveta. On znaci ugled, lepotu, moc, ispunjenje svih zelja; novac je status, prestiz. Novac je nasa etika, nasa vizija, nas san, nasa vera, nasa buducnost. Novac – to smo mi. Mi smo masine za zaradjivanje novca.

Utovljena goveda dobijaju crkotinsko brasno besplatno; mi medjutim skupo placamo crkotinsko meso; dakle, mi smo proizvodjaci novca, mi smo ovce za sisanje. U Nemackoj treba da bude ovih dana ubijeno 400.000 goveda, ne zato sto su BSE pozitivni, nego da bi se odrzala cena govedj eg mesa na nivou EU.Posto su udruzenja za zastitu zivotinja ustala na noge, politicari kao da su samo to cekali, pa su predlozili genijalno resenje. Toliko su velikodusni da ce ih sve poslati u treci svet kao humanitarnu pomoc. U Engleskoj je ogroman broj goveda ubijen i zamrznut. Samo se ceka da se skine embargo da bi krenuo izvoz. Svi se nadaju da ce ovaj trend nejedenja govedjeg mesa izaci iz „mode“ i da ce se ova bolest zataskati za 2-3 meseca, da bi kanibalizam i nekrofilizam procvetali.

MORAL?

Zanimljivo je da je zapadna civilizacija toliko arogantna da smatra da ima moralno pravo da ubija zivotinje, da prisilno pravi kanibale od zivotinja. Paradoksalno je da se svet naziva hriscanskim, ali sta zaista ima ovaj svet sa Isusom Hristom? Ako je jedina etika materijalizam i profit po svaku cenu, bez obzira na resurse, ekologiju, zdravlje, humanizam buduce generacije, pitam se – nije li to upravo sve ono protiv cega se Isus borio? Najnoviji trend u nauci jeste patentiranje gena, proteina, pa cak i celih organizama. „Patentiranje ljudskog zivota“ – kao da je vlasnik patenta sam stvorio gen ili zivot. Jedna australijska grupa naucnika prijavila je ove sedmice evropski patent na proizvodnju himere ili mutanata novih bica koja ce biti kombinacija izmedju zivotinje i coveka! I dobili su patent za avanturu koja ce biti mnogo neizvesnija nego sto je hranjenje crkotinskim brasnom. Engleski parlament je pre nekoliko dana odobrio rad na kloniranju coveka! To znaci da zivot polako postaje privatizovana stvar, da je ljudski zivot postao roba, necije vlasnistvo. Zivot je postao izvor profita i to najbolji izvor. I to je tek pocetak. Naravno, taj zakon je usao na mala vrata: dozvoljeno je kloniranje samo u terapijske svrhe.

Ljudski embrioni po tom zakonu moraju biti ubijeni najkasnije do cetrnaestog dana zivota. Ali, ko ce kontrolisati sve laboratorije kada su bogatasi to i pokrenuli da bi kupili jos par zivota. Ako bi kojim slucajem jednom trulom bogatasu istrunula jetra, on ne mora da ceka na rizicnu transplantaciju koja se cesto zavrsava odbacivanjem tudjeg organa, vec ce bogatas obezbediti banku organa nacinivsi na vreme svoj vlastiti klon. Jetra od klona naravno nece biti odbacena, jer je to njegova jetra. Dakle, u Engleskoj je taj zakon izglasan. Klon koji nije nimalo manje covek od svog duplikata, nece imati nikakvo pravo na zivot. Nije li to bestijalni scenario da pravo na zivot biv a u vlasti jedne tajanstvene oligarhije, svetske vlade u senci? Arogancija do perverzije je opunomocila neke krugove na zapadu da monopolisu ljudski zivot, da raspolazu njime, da eksperimentisu, da prodaju zivot. Sve se moze kupiti i prodati. Bas sve. I ljudski zivot i ljudsko zdravlje i bolest i smrt, pa cak i telo i dusa, cak se i celi narodi mogu prodati, i sume i zemlja i okeani i cela Zemlja, pa cak i univerzum. Vec 10 godina unazad zabranjena je upotreba govedje jetre, slezine, limfnih cvorova i mozga, kao hrana za macke i pse. Vec se deset godina zna da je BSE prionska bolest, vec se osam godina zna da se prenosi na sve zivotinjske vrste, a sest godina se zna da ni covek nije postedjen.

Zanimljivo je da ovi organi nisu bili zabranjeni za ljudsku upotrebu! Tek se od skora postavilo to pitanje, i to tek onda kada se vise nije moglo zataskivati i kada je zaista slom govedje industrije bio neizbezan. Lepo je brinuti za zivotinje, ali je cudno da ljudi jedu hranu koju ne bi dali ni zivotinjama. Apsurdno je da u nasem svetu 30.000 dece dnevno umire od gladi, a u istom tom svetu postoji preko 660 stranica na internetu za drzanje dijete i skidanje prekomernog sala i kilograma. Na planeti se sada proizvodi hrana za 12 milijardi ljudi. Vecina hrane se baca u more ili se spaljuje da bi se odrzala cena odredjenoj robi. To je zakon trzista i profita – hiperprodukcija, slobodno trziste, konkurencija, povoljna cena. Da se proizvodi po potrabama trzista, ne bi se nista bacalo, ovi bogati bi bili malo manje bo gati, svi bi bili siti, Zemlja bi bila cistija i na njoj bi bilo mnogo vise kiseonika. Ali to se nece nikada dogoditi. Govori se da ce Isus Hristos ponovo doci. Zamislite kakav ce mu docek spremiti njegovi imucni namesnici. Postavlja se pitanje – ko to gura zivotinjske leseve u bezmesnu hranu? Zar to nije zlocin? Da li je cena umnozavanja znanja i moci kod pojedinaca gubljenje svakog respekta prema zivotu i egzistenciji uopste? Mozda je dobro to sto se pojavila prionska bolest, jer inace niko ne bi ni znao sta nam se nalazi na stolu. Nikoga nije ni zanimalo i svi su bili dobri vernici svoje prehrambene industrije. Siguran sam da se nije pojavio BSE da ne bi mnogo vremena proslo dok ´se ne bi probio i posljednji tabu, a to je potpuno vracanje ljudskom kanibalizmu. Na internetu se cak pojavljuju clanci gde ljudi tvrd e da je steta da kad mi umremo da nas zakopaju ili spale, nego da nas lepo prerade – ne u stocno, vec u ljudsko brasno. Ovaj korak ne bi bio dalek da se nisu pojavile prionske bolesti. Za onoga ko je pokrenuo da zivotinje jedu leseve drugih zivotinja, nije nista manje prihvatljivo da zivotinje jedu leseve ljudi, ili da ljudi jedu ljude, ako to donosi profit. Da se nije pojavila prionska bolest, ljudozderstvo bi postalo unosan biznis na Zemlji.

HRANA KOJA JE POTENCIJALNI PRENOSIOC OVE BOLESTI

Neverovatno je koliko se veruje produktu koji nam dodje na sto, da se nikada nije ni posumnjalo u njegovu valjanost. Nasa naivnost u tom pogledu nema granica i mi ni ne dolazimo na ideju da ima takvih ljudi koji nas zele sistematski trovati u interesu vlastite kase. Danas je prisutna jedna varka koja se tice mleka. Svi kazu: mi nismo dokazali prisustvo priona u mleku. Nismo dokazali prione u stocnoj hrani, dakle – nema ih. Kada ugine jedna zivotinja koja ima infektivne prione u sebi i ugine stotine drugih zivotinja bez infektivnih priona, i sve se pomesa u crkotinsko brasno, naravno da ce se broj priona svesti na izuzetno mali broj koji danasnji testovi ne mogu da otkriju. Ali i tako razredjeni prioni su jednako opasni uzrocnici koji nece zaobici svoju zrtvu. Danas je pasterizacija uobicajeni put prerade mleka. Zakon inace dozvoljava da se u mleku smeju nalaziti krvne plocice, trombociti. Zna se da su krvne plocice kod BSE pozitivnih goveda pune priona. Kako se stvara mleko? Mleko je sekret jedne zlezde koja ima specijalni molekularni filter, koji filtrira mleko. Jedan deo hormona, trombocita, pa cak i uzrocnika bolesti, mogu zavrsiti u mleku. Taj filter je veci kod krava koje daju 30-40 litara mleka dnevno, pa je u njihovom mleku veca kolicina trombocita. Postavlja se pitanje – zasto je zakonodavac to dozvolio? Ako u mleku ima trombocita, onda teoretski, a i prakticno, ima i priona. To znaci da nije preporucljivo jesti mleko i mlecne proizvode, osim od krava za koje se sigurno zna da pasu negde u planini, a takvih je malo. Preporucuje se da majke doje svoje bebe, a ako to nisu u stanju, da bebama daju neku bio-zamenu za mleko (Bioladen u Nemackoj). Sojino mleko je odlicna zamena za mleko, ali naravno od soje koja nije genetski manipulisana.

Sto se tice mesne hrane, mesnih preradjevina i svih proizvoda koji sadrze zele ili zelatin, savetujem – prste dalje od toga. Zelatin se takodje proizvodi od zivotinjskih ostataka i takodje je moguci put za dobijanje prionske bolesti. Zelatin se vrlo cesto stavlja u raznu primamljivu hranu. Ima ga tamo gde ne bi ni pomislio da ga moze biti. Nedavno sam slucajno pogledao sastav przenog kikirikija kojeg je moje drustvo jelo. Nisam mogao da verujem. Pisalo je: kikiriki, so, ulje i zelatin! Zelatin se inace stavlja u pekmeze, kolace, bombone, kremove, ali nikad se ne zna gde ga sve ima. Pre nego sto kupite nesto u prodavnici, pogledajt e sta pise na kesici i nadajte se da je proizvodjac bio dovoljno iskren da napise sta je sve dodao. Kao jedno od sredstava koje je potencijalni prenosioc BSE-a je i sminka. Ruzevi za usne, senke i slicno prave se od slicnih „sirovina“ i preko njih se moze dobiti BSE. Ribe u ribnjacima se takodje hrane zivotinjskim brasnom. Reke su pune svakakvih otrova, pa tako i recne ribe. Reke zavrsavaju u morima gde je zagadjenje manje, ali postoji. Sto se tice svinja, dokazano je da preko 80% svinja sadrze eserihiju koli, ali ne obolevaju. Taj podatak mozete naci na internetu. Da li svinje imaju BSE? Pitanje je da li ga nemaju. Ne treba se zareci da ga nemaju, jer se i svinje hrane istim otpadom kao i krave. Do sada nije dokazano da svinjski prion moze izazvati prionsku bolest, ali to nije ni iskljuceno kao mogucnost. Jos uvek se malo zna o prionskim bolestima, ali verovatno razvoj bolesti, pocetak kristalizacije, zavisi i od kolicine priona koja se unese u organizam. Zanimljivo je da se jos ne zna da li se ova bolest moze preneti sa jednog na drugo zivo bice. Ako moze, onda bi to bilo strasno. Otkriveno je na preko 1000 macaka i drugih kucnih ljubimaca da imaju prionsku bolest koja je slicna BSE-u. I hrana za kucne ljubimce je iz tog lanca ishrane koji je baziran na preradi leseva. Ako se prionska bolest moze preneti i nekim drugim putem osim jedenjem zarazene hrane, na primer preko zarazenog kucnog ljubimca, onda bi se epidemija umnogostrucila. Covek je stvorio uzasan svet u kojem je u stanju sve da ucini, da bi dobio novac.

RESENJE?

Zaista nikada nije bilo potrebnije da razmislimo sto stavljamo u usta, i koje kriterijume i koju sekekciju treba proci svaki komad hrane da bi mu dozvolili mogucnost da se ugradi u nase telo, u nasu dusu, u nasu svest, u nasu misao. Isto tako morali bismo svaki od nas, svako za sebe, preuzeti odgovornost za svoj zivot i svoje postupke. I da li imamo pravo ubijati sebe i ubijati druge? BSE nece zaustaviti sejace priona u njihovoj misiji lova na zive duse, i u principu, mi se mnogo ne razlikujemo od onih goveda koja se tove za klanje. Ne sadrzi svaka namirnica infektivne prione, niti su prioni jedina gadost koja stoji na nasem stolu. Kako stvari stoje, najsigurnija hrana bi bila ako bi mi sami obradjivali zemlju i ako bi sami proizvodili svoju hranu. Efikasne zastite od industrijske hrane u gradu nema. Mi smo u lancu proizvodnje i potrosnje koji je medjusobno uslovljen i nije ga lako promeniti. Kada govorimo o zdravstvenoj reformi, ne mozete se zastititi u visoko urbanim sredinama, ama bas nikako. Na selu je to nesto lakse.

DA LI JE NEOPHODNO DA SE LJUDSKA BICA HRANE MESOM ZAKLANIH ZIVOTINJA?

Mnogi lekari kazu, na primer, da je za multiplu sklerozu dobro jesti meso. Medjutim, naucnici misle da najverovatnije uzrocnik multiple sleroze potice bas iz mesa. Jos se ne zna jasno sta je uzrocnik, ali se zna da je u Nemackoj odnos obolelih vise od 1 na 1000 ljudi. Za mnogo toga jos se ne zna, ali svako od nas trebalo bi da uzme sto novije knjige sa novim informacijama, ili da pogleda na internetu, pa da za sebe napravi svoj vlastiti jelovnik. AIDS, BSE i jos neke druge bolesti samo su pocetak zastrasujuc e price koju cemo uskoro citati kao naucno-fantasticnu bajku o svojevrsnom i brutalnom bioloskom ratu koji bezobzirna i samo profitom vodjena industrija vodi protiv svakog pojedinca. Na zalost, ovo nije bajka niti naucna fantastika, vec brutalna stvarnost. Mozda ima ljudi koji jos neko vreme moraju da jedu meso. Poznato je da Indijanci nemaju gen za alkohol dehidrogenazu koji mi svi ostali imamo. Mi imamo enzim u jetri koji razgradjuje alkohol. To je cudno, ali oni ne mogu da podnesu alkohol. Indijanac ne sme da pije alkohol, jer je od jedne case pijan tri godine. Postoje individualne razlike od ljudi do ljudi. Ne savetujem da se svako drzi ovih pravila kao zakona. Svako mora da upozna sebe, da izgradi ispravan odnos prema hrani i da izgradi vlastiti jelovnik prema individualnim potrebama tela i duse. Bilo koja vrsta fanaticnosti, iskljucivosti, netolerancije, dovesce do nasilja na sebi i drugima, i izazvace vise stete nego koristi. Onaj koji donese odluku moze samo za sebe da je donese i da preuzme potpunu odgovornost kako za sve svoje postupke tako i za svoj odnos prema pravilnoj ishrani. Roditelji su duzni svojoj deci, koja ne znaju sta je to meso ili otkuda dolazi bolest, predati valjanu informaciju i pomoci im da izgrade stav prema toj vaznoj temi.

Sada je u velikoj modi svinjsko meso. Svi su presli na svinjsko meso. Govori se da svinja nema BSE. To je gnusna laz. Jer ko to moze da kaze kada nijedna svinja ne dozivi godinu dana starosti. Kod goveda ne mogu da dijagnosticiraju bolest pre trideset meseci. Inkubacija je oko 2 godine. Svinja dakle nema kada da oboli i da se to vidi. Ali je svinja bolesna. Samo je pitanje dana kada ce se boljim testovima otkriti uzasne stvari. Jer svinjski mozak je normalno najbogatiji prionima od svih zivotinjskih vrsta. Neki kazu da oni koji se hrane iskljucivo biljnom hranom ne mogu na taj nacin da unesu vitamin B12. Medjutim, vitamin B12 proizvode bakterije u nasem probavnom traktu. Verovatno i sam organizam proizvodi B12. To danas doduse nije poznato, ali me ne bi iznenadilo otkrice da je ljudsko telo u stanju samo sebe opskrbljivati sa B12. Da to nije tako, B12 avitaminoza i prniciozna anemija bi bila mnogo cesca patoloska kondicija. Koliko ja znam, vitamin B12 postoji u mahunarkama, grasku, gljivama i kvascima, u kiki rikiju, u svakom boljem musliju i kornfleksu. Oni koji se iskljucivo hrane biljnom hranom u biljkama imaju i sve druge potrebne vitamine. Da li je neophodno da jedemo meso? Po informacijama koje daju istrazivaci koji prate najnovija otkrica, prema posljednjim izvjestajima svetske zdravstvene organizacije koji se mogu naci u internetu, a i prema informacijama koje je dao Bog u Bibliji, odgovor glasi: NE. Vec na drugoj stanici Biblije pise da je Bog propisao ljudima sta treba da jedu: „Evo dao sam vam sve bilje sto nosi seme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose seme. To ce vam biti za hranu“ (1. Mojsijeva 1,29).A posle uzimanja zabranjene hrane i prvog prekrsaja Bozjeg zakona, Bog kaze Adamu: „Sto si poslusao zenu i okusio s drveta s kojega sam ti zabranio, zemlja da je prokleta s tebe; s mukom ces se od nje hraniti do svojega veka; trnje i korov ce ti radjati, a ti ces jesti zelje poljsko; sa znojem lica svoga jesces hleb dokle se ne vratis u prah od kojeg si uzet“ (1. Mojsijeva 3,17-19).

Kada su Izraelci izvedeni iz ropstva u Egiptu, Bog je izmedju ostalog hteo da ih ocisti i od egipatske lose hrane, pa im je dao manu, nebeski hleb. Medjutim, Izraelci su hteli egipatske lonce, egipatsku hranu, kukali su i trazili meso. I Bog je rekao: „U redu, dobicete ono sto trazite, sa cime ja nisam saglasan.“ I jato prepelica je sletelo u Izraelski logor. Halapljivo zderanje tog mesa mnoge je tog dana stajalo zivota. Pre 3500 godina Bog je Mojsiju preneo svoj zakon u pisanom obliku. Sesta Bozja zapovest glasi: Ne ubij. Ovde ne kaze ne ubij samo coveka, nego ne ubij. Niko od nas ne mora da ima ovaj zakon pred sobom da bi znao da je lose ubiti. Osnovna premisa naseg zivota treba da bude ne samo ne ubiti nego i ne povrediti, i ne samo ne povrediti, nego i pomoci. Otkud ljudima pravo da uzmu zivot nekom drugom bicu? Kako moze neko da kaze da drzi Bozji zakon, a da ne drzi i sestu Bozju zapovest? Po Bibliji je svako bice stv orio Bog. I svako zivo stvorenje Bog je obdario dusom. Svako stvorenje je dusa ziva. Neka stoji na svakome od ljudi da izgradi odnos prema sveopstem zivotu. Ja kada bih i mogao da zabranim ubijanje zivotinja, ne bih to ucinio. Jer Bozjem narodu ne trebaju zabrane, vec dostojanstvo i velikodusnost dobrih gospodara zemlje. Solomun je napisao: „Kad sednes da jedes sa gospodinom (jevrejski „masal“ sto znaci „vladar“), pazi dobro sta je pred tobom“ (Price Solomunove 23,1). Zna se za cijim stolom preti opasnost. Siromasni imaju manje, ali obicno su sami proizvodili svoju hranu, koja je bila kvalitetnija od hrane bogatih. Isus je bio jos jasniji: „Ali se cuvajte da kako vasa srca ne otezaju zderanjem i pijanstvom“ (Luka 21,34). Moram ovde da naglasim zavisnost od hrane. Kao sto postoji zavisnost od droge, od cigareta ili alkohola, tako postoji zavisnost i od cokolade ili od mesa, od prekomernih kalorija cije unosenje predstavlja oblik neuroze. Ko nije u stanju da stavi znak stop na svoja usta, on je zavisnik. Nece biti dugog zdravlja onaj ko zivi izmedju klozeta i frizidera, i zacinjava sniclu televizorom i Coca-colom. Kad biste samo znali sta se sve nalazi u Coca-coli! Ogroman je broj goveda koja treba uskoro da budu spaljena kao potencijalni prenosioci BSE. To podseca na sliku iz Otkrivenja, kada je opisano da ce Bog morati da planetu Zemlju spali vatrom, da bi na njoj unistio svaku klicu zla (Otkrivenje 20,10). Izgleda da ce oko pola miliona goveda biti ubijeno samo iz jednog razloga, a to je da se odrzi cena mesu na evropskom trzistu. Kada bismo samo znali kako smo izmanipulirani sa svih mogucih strana, mnogima bi se dusa „zaledila“.

ZAKLJUCAK

Ovde mora da bude jasna jedna stvar: BSE i AIDS su nastali brutalnim rusenjem prirodnih principa od strane coveka. Gospodin Vilson nije sam kriv za svoju „genijalnu“ odluku kako da iskoristi 100.000 uginulih ovaca zarazenih skrejpijem, vec su krivi svi koji su ga u tome podrzali i svi koji su oportuno cutali.Krivi smo i mi jer mislimo da za ono sto ne znamo nismo ni krivi pred Bogom. Ali krivi smo upravo zato sto ne zelimo da saznamo uzasnu istinu i sto ce se nasa deca i unuci morati stideti nase gluposti, ako uopste prezivimo nasu glupost. BSE i AIDS nisu prirodne katastrofe. Za njihov nastanak odgovornost snosi iskljucivo covek ili neki degenerisani mutant koji jako lici coveku. Sada kada je otvorena Pandorina kutija sa ovim bolestima, bice vrlo tesko vratiti stvari na neku nultu tacku. Mislite li da je dobro sto nemamo pojma koje se nove bolesti upravo sada, dok vam ja ovo govorim, prave u fabrikama smrti? Apokalipsa jos nije ni pocela, i BSE i AIDS nisu poslednja neugodna iznenadjenja s kojima smo se suo cili.Zanimljivo je da su svi ovi gospodari cistilista i proizvodjaci crkotinskog brasna materijalisti koji veruju u evoluciju. Kada bi ih ista drugo osim profita zanimalo, ne bi im palo na pamet da sve zivotinje, koje imaju medjusobno potpuno razlicitu strukturu, razlicito nasljedje, razlicitu hemiju, mesaju zajedno, i da time hrane hiljadugodisnje biljojede. Apsolutno ciste hrane nema, kao sto nema apsolutno cistog transplantata. Ako jednom coveku ne presadimo jetru, umrece za 3 dana, ali ako mu je presadimo, umrece mozda za 3 godine. Mozemo da idemo na ovaj izbor: hrana koju su ljudi manje upropastili (hrana koja je sto slicnija onoj kakva je izasla iz Bozjih ruku). Jednog mog profesora u Sarajevu pitao sam: „Pa dobro, zasto se daju pesticidi i konzervansi kada se zna da izazivaju rak?“ On mi je odgovorio nesto sto je filozofija koju mnogi prihvataju: „Bolje je da umre 100.000 ljudi od raka, nego milion ljudi od gladi.“ Kao religiozan covek, cini mi se kao da je Sotona postavio svoje ljude u prehrambenoj industriji koji nam spravljaju sotonsku hranu s ciljem da njegovi sluzbenici zarade, a mi izgubimo zdravlje, telesno i duhovno, i da degenerisemo u glupavog potrosaca i uginemo kao bolesna stoka. I jos na kraju da budemo preradjeni u crkotinsko brasno kojim ce se Sotona nahraniti i na kraju sa nama nagnojiti svoj vrt. Tu ispod njegove stolice zavrsava se nas tuzni put do potpunog isceznuca. I tada, na kraju, necemo moci kaz ati: „Nije mi niko kazao, nisam znao, nisam mogao doneti odluku.“