AUTOTROFI: POSTOJE LJUDI KOJI NE JEDU HRANU I NE PIJU TECNOST

Sva bica na planteti zemlji mogu da se podele na dve kategorije – Autotrofe i Heterotrofe. Vecina biljaka cine prvu kategoriju – oni primaju energiju iz neorganskih stvari – sunca ili vazduha – i to tokom procesa fotosinteze. Ljudi i zivotinje spadaju u drugu grupu, koja podrazumeva ishranu sa drugim zivim bicima. Zato, ljudi, koji mogu ziveti na solarnoj i svemirskoj energiji su blizi biljkama nego drugim ljudima. Postoji grupa autotrofa i u Moskvi. Oni se sastaju u Konstantin Vasiliev Muzeju, gde dele svoja iskustva sa drugima. Tamo smo zabelezili da ako zena doji njeno dete do cetiri godina, na primer njeno dete ce lakse postati autotrof kada napuni pet godina.
Majke ne jedu hranu niti piju tečnost ali ipak imaju dovoljno mleka da podoje svoju decu. Video sam i pricao sa takvim ljudima u Moskvi koji su odbacili hranu i tečnost od sebe. Prvo su postali vegeterijanci, izbacili su iz svoje upotrebe sve zivotinjske prerađevine. A nakon toga i vegeterijansku hranu takođe. Kada ljudi prestanu jesti fizicku hranu, oni takođe prestaju sa uzimanjem bilo kakve tečnosti. Drugim rečima, ne piju nista.
”Najpoznatija autotrof zena u Rusiji je Zinaida Baranova. Starica od 67 godina iz grada Krasnodera. Ona se polako privikavala na svoje novo postojanje. Isprva se odrekla mesa, i uzimala samo vegeterijansku hranu, i sada vec 4 i po godine ne uzima nikakvu hranu ili tečnosti. Naučnici iz Instituta Bauman ispitivajuci njezin organizam su bili vrlo iznenadjeni saznanjem da ta žena bioloski odgovara dobi do 20 godina života čoveka. Professor Spiridonov dosao je do zaključka da je ova penzionerka savrsenog zdravlja, svi njeni vitalni organi, ceo telesni sistem, posebno stomak, su funkcionisali savrseno dobro. Zaista, ona je jako energicna i ushicena osoba da se ni ne prepoznaje da ima 67 godina, rekao je profesor. Ona je bila oslobodjena od svih bolesti, cak i od onih hronicnih. Rekla je da je bilo prilicno tesko za nju da se navikne na novi nacin zivota, ali da nije videla drugu alternativu. Patila je od grceva, iscrpljenosti, suvih usta, bolesti srca, pluca, jetre itd. Bilo je trenutaka kada je mislila da ce umreti. Ali zdravlje ove zene se poboljšalo drasticno za samo mesec i po dana.

Autotrofi – život bez hrane i vode

Jeste li jedna od onih osoba koje već godinama svečano najavljuju da kreću na dijetu, ali rezultata ni od kuda? U tom slučaju ovaj tekst nije za vas. Jer, ako niste karakter da izdržite nekoliko tjedana bez čokolade ili čipsa, onda će vas posve dotući činjenica da postoje ljudi koji su svojevoljno prolazili kroz pakao grčeva i halucinacija da bi danas živjeli savršeno zdravi samo od zraka koji udišu. Još u davna vremena, ljudi su bili razdijeljeni u nekoliko skupina – zemljoradnike, stočare i lovce koji su jedni drugima priskrbljivali hranu, i vještice ili šamane koji su živjeli i bez njihove pomoći duboko u šumi ili na kraju sela. Osim skupljanja travki, nisu imali nekih izvora hrane. Predaja kaže da je to stoga što im ona nije ni trebala.I dan danas mnogi duhovni vođe, a napose indijski jogiji, slove kao ljudi koji ne jedu i ne piju. Sve što im treba dolazi iz zraka ili sunca, čije molekule tijelo koristi kako bi proizvelo energiju. Takvo funkcioniranje organizma tipično je za biljke, ali ne i za ljude koji su uglavnom heterotrofi, što znači da im je potrebna opipljiva hrana. No, govori se i o novoj vrsti ljudi – autotrofnim organizmima koji sami proizvode molekule energije. Neki idu toliko daleko, da autotrofe nazivaju novim stupnjem u evoluciji ljudske vrste.Znanstvenici su najpoznatijeg svjetskog autotrofa, 70-godišnjeg jogija Pralad Djanija stavili pod strogi nadzor. Ustvrdili su da on doista nema potrebu unositi ni gutljaje ni zalogaje u organizam, a da stvar bude nevjerojatnija, njegov probavni sustav ne izbacuje nečistoće. I dok neka istraživanja potvrđuju da autotrofi postoje, koliko god to nevjerojatno zvučalo, druga pak pobijaju hvalisavce izlaganjem sličnom promatranju, pred kojim oni katkad pokleknu i za manje od 24 sata. Najmaštovitija isprika bijaše da je njihova sposobnost gladovanja uništena negativnom energijom nepovjerljive javnosti. Hm.. Kod onih rijetkih pojedinaca kojima je dokazana sposobnost samoodržavanja organizma, zdravstveno stanje je odlično. Ovo, naravno, ne treba shvatiti kao poziv da prestanete jesti jer takav bi postupak doveo do mučne smrti. Čak i kad biste to pokušali u skladu s preporukama živućih autotrofa, slijedili bi tjedni patnje i mahnitosti prije negoli dostignete blagostanje. Naime, govoreći o privikavanju njihova organizma na samoodržavanje, autotrofi otkrivaju da su postupno prelazili prvo na vegan prehranu, da bi tek onda polako odbacivali i povrće. Pritome im je bila potrebna izrazita duhovna potpora, a prolazili su i kroz period stravičnih muka koje uspoređuju s odvikavanjem od heroina. (Napomena: ove teškoće u navikavanju se uklanjaju solarnom jogom, ona potpuno navikava organizam na autotrofni način života tako da je prelazak mnogo ugodniji nego što ga ovde opisuju.) Pa opet, oni postoje, na nevjericu svih nas svejeda, i žive u tijelima koja su mlađa od njihove stvarne dobi. U svojim učenjima, takvi ljudi naglašavaju da je najlakše postati autotrof već kao dijete. Navodno postoje osobe koje nikada nisu okusile hranu, osim majčina mlijeka. To je vrlo teško dokazati jer se niti jedan znanstvenik, a pogotovo roditelj, neće upustiti u takvo eksperimentiranje. Stoga sve ostaje na usmenoj predaji, pa tako i informacija da naš Pralad Djani nije jeo niti pio od svoje šeste godine života. Ovaj se fenomen objašnjava takozvanom praničkom energijom koju svi mi unosimo disanjem, a važnija je i od jela i pića. Autotrofi uspješno koriste tu energiju za stvaranje svake supstance potrebne za zdrav život. Ovu je teoriju donekle opravdala i znanost, otkrivši da su vegani kvalitetnog zdravlja iako ne unose vitamin B12. Oni ipak imaju dovoljno tog vitamina u organizmu zahvaljujući sintezi koja se odvija u probavnom traktu. Tim otkrićem je čak i znanost dala na težini teoriji da se ljudski organizam može održavati samo od zraka.

Profesor tvrdi da živi samo od sunčeve svetlosti i voćnog soka

JANE FRYER

Malkl Verner izgleda sasvim normalno. Visok je oko metar i osamdeset, nosi naočare, težak je sedamdesetak kilograma i voli da igra tenis, da se druži i trči – tri milje pre doručka sa svojom ženom Anđelikom, cesto su servirane girice za nju i kafa za njega. Sve sasvim obično. Jedino što Majkl ne jede. Uopšte. U stvari poslednja hrana koja je ušla u njegova usta je bila obilna porcija krompir salate i parče keksa za doček Nove 2001. godine. Majkl Verner tvrdi da sve što mu je potrebno za održavanje dobija od Sunca Neobično, 58-godišnji doktor hemije i otac troje dece iz Brunsvika u severnoj Nemačkoj tvrdi da sve što mu je potrebno dobija od Sunca. Oh, da, i povremene kafe, voćnog soka ili čaše vina ako on i Anđelika izađu u grad.

“Zovem to lakom ishranom,” objašnjava. “Ali čovek može da govori i o etru, Prani, Či ili Kosmičkoj energiji … to je ista stvar.” To je poznato i kao Bretarijanizam, ili verovanje da činioci sadržani u vazduhu – azot, ugljen dioksid, kiseonik i vodonik – mogu da održavaju telo. Za sad zvuči ludo. Ali Dr Verner nije neka budala. On je bistar, dobro potkovan naučnik koji je bio toliko iznenađen posledicama svoje neobične ishrane  – samo četiri kafe i dva voćna soka dnevno tokom šest i po godina, plus povremeno čaša vina – da je napisao knjigu o tome i nazvao je “Život od Svetlosti”.

“Ja sam u stvari sasvim normalna osoba,” insistira on.

“Nisam nikakav čudak niti neko sa zapanjujućim pojavama – običan čovek.

“Sve je počelo 2000. godine kad je kod Vernerovih došla prijateljica na večeru.

“To je bio potez proviđenja,” Kaže Majkl.

“Jedne večeri, stara poznanica moje žene je navratila na večeru. Primetili smo da je postala veoma mršava, čak malo i ispijena, i nije jela ništa.

“Ali kada smo je upitali o čemu se radi – da li ima problem – rekla nam je da više ne jede. Tvrdila je da nema potrebu jer je prošla kroz poseban program preobražavanja i sada živi hraneći se samo svetlošću.”

Mada bi joj neki ljudi verovatno predložili da što pre poseti psihijatra, Majkla – koji je bio gojazan (90-tak kg), nezadovoljan i nezdrav sa strašću prema picama i duhovnim stvarima – je to zaintrigiralo. I konačno, posle devet meseci istraživanja i Novogodišnjeg prejedanja krompir salatom, krenuo je sa strogim programom privikavanja da pomogne telu da se prilagodi.

“To traje tri nedelje,” kaže Majkl. “Prva nedelja je stvarno stroga – ništa se ne jede, ništa se ne pije.

“Svaki doctor će vam reći da to nije moguće, ali jeste. Zvuči teško, ali veoma je moguće živeti 7 dana bez vode – sve je samo stvar odgovarajućeg stanja uma.

“Suštinski činilac u ovom 21-dnevnom procesu je verovanje u sebe. Ako verujete da možete to, onda nećete upasti u glad.

“Osmog dana možete uzeti malo razblaženog voćnog soka – da pročistite telo antioksidantima.

“Treće nedelje možete preći na jače, manje razblažene sokove. A u poslednjih sedam dana, telo se stabilizuje i postaje naviknuto na novi režim.”

Ali, šta sa strašnim osećajem gladi?

“Nećete osećati strašnu glad ako vam je mentalni stav ispravan,” živahno kaže Majkl. “To nema veze sa ishranom već sa poštovanjem tela.”

Ali priznaje da je izgubio više od 15 kilograma i izgledao “kao isušena kornjača” na kraju tronedeljnog  perioda.

Naravno, post nije nova stvar. Potiče iz Biblijskih vremena, strogo su ga se pridržavali u Judaizmu, Isus ga je preporučivao i primerom i učenjem – da se pojača duhovni život slabljenjem privlačnosti čulnih užitaka. Ali to je za nekoliko dana ili nedelja – ne godina. Da budemo iskreni, čudo je da Dr Verner nije umro.

Stručnjaci se razlikuju u tome šta smatraju najdužim vremenom koje ljudsko telo može da preživi bez vode, ali većina se slaže da je to negde između 7 i 10 dana, mada će ozbiljna dehidracija i konfuzija (zbog ugrađene sode i potasijuma u mozgu) da se pojave ranije. U pustinji, naravno, nedostatak vode može da ubije za nekoliko časova. Tako, ako nam Dr Verner govori istinu, onda je njegovo telo zaista retko neobično. Sa visinom od oko metar i osamdeset i težinom od sedamdeset i nešto kilograma, čak nije ni posebno mršav. I tvrdi da se oseća odlično.

“Osećam se zdravije i živahnije nego ikada. Moja moć odbrane i regeneracije su jače. Teško da sam ikada više bolestan. Psihološki, osećam se stabilno i mentalno obogaćen, imam mnogo bolje pamćenje i koncentraciju nego ranije, i sada mi treba samo 5 sati sna za razliku od ranije kada mi je trebalo 9 sati.”

A šta je sa njegovim libidom – da li se smanjio zbog ishrane koja se sastoji od kafe, soka i vazduha?

“Naprotiv!” tvrdi on. “Svako opažanje – bilo da je u pitanju vid, koža ili neki drugi čulni organ – je jače. I moja potencija je postala jača.”

Ali, nije li to što on radi oblik anoreksije?

“O ne! Ja ne jedem zbog ljubavi prema svom telu – ne zato što ga mrzim. Anorektičari uopšteno imaju negativno odbacivanje svog tela i hrane. Ja se osećam veoma dobro u svom telu, čak osećam veću povezanost sa telom nego ranije.

“Uvek sam imao veoma pozitivan odnos sa hranom. Uživam da budem prisutan pri obrocima i često mislim da uživam u njima više nego kad bih ih jeo!’

Šta on radi pri obrocima?

“Učestvujem u njima, naravno. Uvek pijem nešto –nekad vodu, nekad čaj, ponekad kafu, zavisi od situacije i mog raspoloženja.”

Procenjuje se da ima oko 5 000 Bretarijanaca/ljudi koji se hrane svetlošću širom sveta. Verner kaže da ih poznaje oko 30. Pokret ima šarenu prošlost.

Preuzeto i prevedeno iz The New York Times-a

Zainterersovani Za Duzi Zivot:

> My dear, Master HRM
> Tell me please how long must doing
> sungazing to live min. 150- 200 years? I need that

> information for my site.

man can live easily 150 to 200 years and much more. if you surf the papers on pineal gland on internet you can find such informations. also in peru people lived much longer previously if they doing safe sungazing and i will give you the name of person to contact. i will just find out and e mail you soon.

 

HRM

Smanjeni unos kalorija usporava starenje

Ograničavanje unosa kalorija za 30% može usporiti proces starenja te smanjiti rizik za bolesti, sugerira dugotrajna studija provedena na majmunima. U razdoblju od 20 godina se pokazalo kako životinje kojima nije bio ograničen unos kalorija imaju 3 puta veći rizik za smrt, objavio je časopis Science. Životinje koje su konzumirale smanjeni broj kalorija su imale prosječno 50% manje izglede za obolijevanje od raka, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti, a imale su i manji rizik za atrofiju mozga.Precizan biološki mehanizam odgovoran za ovakve rezultate nije identificiran, no istraživači vjeruju kako promjene u metabolizmu smanjuju proizvodnju tzv. slobodnih radikala, molekula koje nanose oštećenja stanicama, kažu američki znanstvenici s University of Wisconsin.

Osvrt na MELATONIN i PINEALNU ŽLEZDU

TEKST PREUZET SA SAJTA http://www.cybermikan-sungazing.org/pinealnazlezdaepifiza.htm

Postavljena je dupoko u nasem mozgu i naziva se pinealna zlezda ili pineal glend. Ova malena zlezda je snabdevac endokrinog sistema, i upravlja najvecim delom funkacija u nasem telu. Ona kontrolise i upravlja nasim ” telesnim satom” proizvodeci melatonin; hormon koji bi mogao biti najvece otkrice od pronalaska penicilina, i prekidac za kontrolisanje procesa starenja. Pinealna zlezda kontrolise takodje nas ciklus spavanja, promene telesne temperature posebno pri promeni godisnjih doba. Ona govori zivotinjama kada treba da se sele u tople krajeve, upravlja njihovim odrastanjem. Usporava i ubrzava metabolizam, govori im kada da se najedu radi ulaska u hibernaciju, i kada da se bude iz nje na prolece.

Melatonin je hormon koji ne kontrolise samo kada smo pospani, nego nam pokazuje koliko smo stari, kada ulazimo u pubertet, i kako se nas  imunoloski sistem bori protiv bolesti. Obzirom da je smestena u sredini naseg mozga, pinealna zlezda nema direktan pristup suncevom svetlu. Nase oci joj salju direktnu informaciju o dnevnoj (suncevoj) svetlosti ili kada je ugaseno svetlo i kada je mrak.Sunceva svetlost stimulise pinealnu zlezdu da proizvodi melatonin, po noci kada nema sunca melatonin se oslobadja u nasem telu kada spavamo. Zaslugom pinealne zlezde i melatonina, ljudi su mogli da spavaju po noci i da se bude danju mnogo ranije pre nego sto je bio izmisljen sat ili casovnik.Ljudski embrioni ne proizvode melatonin pre rodjenja, nego ga dobijaju preko placente. Prvim danima zivota male babe ga dobijaju preko majcinog mleka. Nivo naseg melatonina raste tokom naseg detinjstva, onda slabi kada ulazimo u pubertet (secate se kada vam se cinilo da vam vreme brze prolazi i leti pre ulaska u pubertet), tako da i ostali hormoni mogu preuzeti kontrolu nad nasim telom. Sto smo stariji nas melatonin pocinje da opada i da se smanjuje drasticno sve do 60- tih godine, tada ga proizvodimo mnogo manje nego u ranim 20-tim godinama. Sa drasticnim padom proizvodnje melatonina oko 50 godina, nase telo izgleda starije i sve se vise vidi kako fizicki propada. Naucnici su nedavno otkrili, da oni koji mogu dodatno proizvoditi melatonin, (MI RADECI SUNGAZING ili SOLARNU JOGU UPRAVO TO RADIMO)!!! ce usporiti starenje, odbiti bolesti od sebe,i cuvati osecaj celokupnog zdravog i energetskog tela, da ne spominjem ostale pozitivne stvari koje sve melatonin moze uciniti za nas sada, kao sto je lecenje nesanice i regulisanje spavanja, eliminacija efekata bezvoljnosti „ sve mi je mrsko“ , i svakodanevno olaksavanja stresa.

Evo slike koja pokazuje kako nivo melatonina u krvi opada sa godinama ali to nije zbog godina vec zbog zakrzljavanja treceg oka. ( U prevodu mozete imati 130 godina a da imate trece oko poput 10-to godisnjeg deteta )

Melatonin je poznat i kao „ regulator, regulatora“ zato sto salje poruke i impulse vrseci kontrolu nad razlicitim delovima naseg tela. To je ravnoteza izmedju nasih razlicitih hormona koji nam cuvaju zdravlje, kontrolisu starost. Kada nase razlicite razine hormona postanu neuravnotezene, to rezultira starenjam.Sve sto nase telo treba je energija, da bismo mogli trcati, hodati, sedeti, ili cak disati… Svaka celija u nasem telu zahteva energiju da bi mogla pravilno funkcionisati. Unutar svih nasih celijskih stanica su mikroskopske strukture koje se zovu Mitohondrije. Mitohondrija se smatra naponom  u celijama, (ono sto im daje energiju i napon za rad) jer  pretvaraju energiju u ATP; stvar koja je najvise potrebna za davanje zivota celijama u nasem telu. U procesu stvaranja ATPa, trebamo uzeti u obzir i „sagorevanje“ kiseonika. Kako starimo i nase Mitohondrije stare, i opada im produkcija ATPa usled cega dolazi do nedostatka kiseonika, sto dalje rezultuje totalnim propadanjem celije u svim njenim delovima. Radi ovoga kada smo stariji poznato je da nemamo toliko energije kao kad smo bili mladi. I sada stupa na snagu melatonin. On metabolizuje tiroidnu zlezdu i hormone (komponenta koja obezbedjuje mitohondriji energiju izmedju ostalih celijskih organela) doturajuci joj vise energije. Kada mitohondrija primi vise goriva od tiroidne zlezde, ona moze proizvesti vise ATPa dajuci vise energije svakoj pojedinoj celiji u nasem telu, one onda bez problema koriste kiseonik koji uzimamo u sebe, tako da naše stanice ne pocnu oksidirati. Postoje mitohondrije i u celijama u pinealnoj zlezdi, koje im daju moc da proizvode i luce melatonin. Kada pinealna zlezda dobija manje suncevog svetla ona pocinje funkcionisati manje ucinkovito i tada opada proizvodnja energije u celom telu. Stoga, sa starijom dobi dolazi manjak energije, sto dovodi do manje melatonina, a opet to dovodi do manje energije i nedostatka kiseonika, sto uzrokuje starenje. Za zaustavljanje ovog zacaranog kruga, treba samo uzimati dovoljno veliku dozu svetlosti a melatonin ce dalje zadrzati razinu hormona koji su ukljuceni u sve ostale funkcije gde su i bili, kada su mladi. Ovim smo samo zagrebali po povrsini ono sto melatonin u vecoj kolicini moze uraditi. Kalcifikacija koji negativno utice na pinealnu zlezdu kada se pojavi negde u organizmu kao za posledicu ima usporavanje i ometanje normalanog rada celija. Na primer, naslage kalcijuma u krvnim zilama dovode do zacepljenja arterije, sto vrlo cesto moze dovesti do mozdanog udara ili infarkta. Te iste vrste kalcijum depozita se takodje najcesce mogu naci u organima kao sto su srce i mozak, te to dovodi do drugih dodatnih komplikacija. Razlog zasto mala deca (sad citajte i SUNGAZERI)  nisu zahvacena ovim uslovima je taj da je razina melatonina u njihovom (ljudskom) telu u najvecim kolicinama tokom detinjstva (ili citajte povecanim primanja suncevih zraka preko ociju). 

TRKA za ZIVOT: PRIKAZ PINEALNE ZLEZDE

ZAHVACENE KALCIFIKACIJOM- SVEOBUHVATNI ARANZMAN

Da sumiramo, kada pinealna zlezda vise ne moze da obavlja svoj posao (jel je kalcifikovana ili potrosena), to rezultira potpunom krahu mitohondrija u celom telu, a poznato nam je da su one gorivo i napon za zivot nasih celija koje proizvode energiju nasem telu. Kada se mitohondrije slome (padne im ucinak), to prouzrokuje negativnu lancanu reakciju u celom telu i potpunom kolapsu drugih organa. Ovo je kolaps koji izaziva starenje, (u nasem narodu poznitiji pojam „potrosio se“ ili “istrosio se”) a, melatonin je mocan alat koji se koristiti kako bi to sprecio, ili odlozio na duze vreme.Takodje smo dokazali da je melatonin veoma efektivno oruzije protiv bolest, kao i to da je on zasluzan za jacanje naseg imunoloskog sistema. To je deo logicnog rasudjivanja kada uzmemo u obzir efekte koje nedostatak melatonina pokazuje u procesu starenja. Pad funkcija mnogih nasih vitalnih organa vodi u razne bolesti veoma dobro poznate savremenom coveku. Stoga, kako se starenja nasih pojedinacnih organa usporava kao sto je opisano u prvom delu ovog teksta, bolesti koje cesto prate starenje nece vise biti u mogucnosti da se prosire i naude nasem telu. Melatonin ce takodje imati pozitavane razlicite ucinke kod ateroskleroze (kaljenje arterije) kako sa povecava nivo melatonina u telu, a rezulatat toga je da visak kalcijumske soli koja moze prouzrokovati veliki spektar problema vise nije prisutana u njima. Nacin na koji nas melatonin utice na imunoloski sistem je malo slozeniji. Jedna od glavnih celija imunoloskog sistema su bele krvne celije. Jedan tip su limfociti, a podtip limfocita je poznatiji kao T celija. One su odgovorne za zastitu naseg tela od virusa i bakterija, ali i za sprecavanje raznih problema koji prouzrokuju agensi u nasem krvotoku. Te stanice su vrlo fino podesene tako da ne napadaju bilo koju od celija ili korisne materijale u nasim telima. Bilo bi katastrofalno ako bi nas imunoloski sistem poceo da ubija celije koje cine tkivo nasih raznih organa, ili ako bi napale hranjive nutrijante koje proizlaze iz hrane koju jedemo. To se ponekad i dogadja;  poremecaji kao sto je ovaj poznati su kao autoimune bolesti ili bolesti imunoloskog sistema. Razlog za autoimune bolesti, a za vecu ucestalost i ozbiljnost bolesti kod starijih osoba je starenje imunoloskog sistema i vakcinacija. Obzirom da T limfociti imaju secanja, a znamo da kada neka osoba ima vise puta odredjenu zarazu, da je cesto imuna kada je izlozena bakterijama koja je uzrocnik originalne zaraze. Glavni ucinak starenja na imuni sistem ima to sto se nasi T limfociti vise ne mogu setiti koje celije su stetne za nas, i posto ih ne mogu vise razlikovati one napadaju nase telesne celije. Kao sto je pokazano, da je sama starost ta koja vodi do najveceg dela procesa propadanja o kojoj je pisano gore, isto je i dokazano kako melatonin moze usporiti proces starenja i njegovih efekata. A, to nas dovodi do toga da ga nase T celije rasporedjuju u druge razlicite delove naseg imunoloskog sistema jacajuci ga i snazeci kao sto je bio u mladosti. Uz njih nas imunoloski sistem radi isto tako efikasno u dobi od 50 godina kao i kada smo bili 10 godina stari, tako da nas nece zahvatati bolesti povezane sa staroscu zahvaljujuci melatoninu. Osim sto nam pomaze da zivimo duze i odbija bolesti od nas melatonin nam pomaze i da smanjimo stres, poremecaj spavanja, zamor svakodnevnice i umor. Stres nije samo apstraktna ideja, nervoze i napetosti uzrokovane losim osecajima, on je direktno prouzrokovana hemijska reakcija unutar naseg tela. Ljudi od pocetka covecanstva imaju osnovni instinkt prezivljavanja. Kada se suoce sa nekom pretecom situacijom, imaju dva izbora „Boriti se ili Podleci“  taj nagon nas tera da reagujemo ofanzivno ili defanzivno na pretnju. Ono sto se dalje dogadja je to da nas zivcani sistem stimulise nase nadbubrezne zlezde, koje proizvode adrenalin, sto uzrokuje da nas metabolizam ubrzava, misici su nam tada napeti, srce kuca brze, cesto uzrokujuci da nas obliva znoj i da nam se povecava telesna temperatura i visak kiseline u zelucu. To je da naglasimo kako se problem javlja, na obe razine hemijskoj i emocionalnoj, nasi impulsi nisu u mogućnosti da rade kako treba tad i onda nam naprave vise stete nego koristi. Melatonin neutralise adrenalin i druga hormonska uzbudjenja, a time nam daje samo smirivanje i opustanje. To znaci da nema cvorova i grcenje misica, a ni visak kiseline u zelucu koja stvara ulkus u njemu..  S obzirom na problem jet-lag (poremecaj spavanja pri putovanju u druge vremenske zone) i gubitak energije, odgovor je suvise lak sta treba uraditi u tim situacijama, a to je imati sto vise i sto boljeg sna. Jet-lag dolazi kada se nas telesni sat tesko privikava na novu vremensku zonu, i sat na zidu nam govori da je to drugacije vreme od onog u kojem nase telo misli da se nalazi. Jos jednom, napominjem da kada po danu nemate dovoljno energije to je zato sto se niste dobro naspavali noc pre. Melatonin nam pomaze pri regulisanju spavanja i uklanja taj problem, tako kada boravimo duze u nekoj drugoj vremenskoj zoni nam treba vise spavanja. Melatonin je hormon stacioniran u maloj sicusnoj zlezdi (pinealna ili sisarkasta zlezda) duboko u sredini nase glave, i ako imate dopunske (velike kolicine) doze, posticicete velike stvari za vas. Mozemo se radovati gledajuci unazad istorijske beleske gde je pronadjeno da su neki ljudi ziveli i mnogo vise od svog zivotnog veka, i po nekoliko stotina godina cak. Mocicemo ziveti tih nekoliko stotina godina imajuci dodatni osecaj kako smo zdravi i mladi, (eliksir vecne mladosti i dugog zivljenja) sa mnogo manje pretnji raznih bolesti.

Bibliography 1. Your Body’s Natural Wonder Drug: Melatonin, by Russel J. Reiter,Ph.D. and Jo Robinson
Copywrite 1995 Bantam Books, Ny, NY
2. The Melatonin Miracle,
3. Melatonin, by Geoffrey Cowley; Newsweek, Aug. 7, 1995
4. The World Book Encyclopedia, World Book, Inc., 1981, Chicago, Il

Pinealna žlezda, Poremecaji Spavanja,

Autizam i Epilepsija

Dokazano je da Melatonin moze biti koristan u kontroli epileptickih napada.Postoje dokazi iz medicinske literature koja je utvrdila da melatoninske dopune u vecim kolicinama mogu imati koristi kod autisticnih pacijenata. Medju prvim istrazivacima koji su ustanovili da melatonin moze pomoci u lecenju poremecaja spavanja kod dece sa invaliditetom, autizmom i drugim bolestima su J. E. Jen i M. E. O’Donnell, sa Univerziteta British Columbia u Vankuveru, Kanada.  Oralnim unosenjem dodatnog melatonina u odredjeno vreme pre spavanja uocena su poboljsanja spavanja na oko 80 posto njihovih pacijenata, bez ikakvih nuspojava.  Casopis Pineal Research, poglavlje 21, strane 193-199, 1996). Naknadnim pokusajima Japanski strucnjaci su dostigli slicne rezultate (oko 70 posto pacijenata je poboljsalo svoje stanje). Nedavno su naucnici sa Sveucilista u Rimu, kontrolisano oslobadjali odredjeni oblik melatonina kod autisticne dece s kronicnim problemima spavanja. Melatonin se pokazao kao najdelotvorniji za resavanje ovih problema (Journal of Autism and Developmental Disorders 36:741-752, 2006). Ovi rezultati idu u ruku pod ruku s istrazivanjima koja su ustvrdila da autisticana deca i tinejdzeri imaju smanjene razine melatonina koji se oslobadjaju u vecernjim satima u vreme spavanja. (najverovatnije zbog disfunkcije pinealne zlezde), i da to smanjenje razine melatonina moze uticati na patofiziologiju i razvoj autizama u pogodjenim pojedincima   (Neuro Endocrinology Letters 21:31-34, 2000; Biological Psychiatry 57:134-138, 2005).    
Nadalje, naucna literatura ukazuje na vezu izmedju problema sa spavanjem u autizamu i epilepsijom. B. A. Malow sa Univerziteta u Vanderbiltu je primetio da “epilepsija i spavanje imaju medjusoban povezan odnos, sa losim spavanjem pospesuju se napadi i da napadi takodje negativno uticu na proces spavanja   … Lecenje poremecaja spavanja, koji su potencijalno uzrokovani ili doprineli autizmu, moglo bi takodje povoljno uticati na kontrolu i ponasanje po danu” (Mental Retardation and Developmental Disabilities Research Review 10:122-125, 2004). Znacaj ovih istrazivanja postaje jasniji kada se uzme u obzir da u realizaciji oslobadjanja melatonina u vecim kolicinama moze da se postigne veoma mnogo koristi u kontroli epileptickih napada.

Pineal gland – the ruler of

TRKA za ZIVOT: PRIKAZ PINEALNE ZLEZDE

ZAHVACENE KALCIFIKACIJOM- SVEOBUHVATNI ARANZMAN

NAPOMENA: KALCIFIKACIJA PINEALNE ŽLEZDE NASTAJE PRE SVEGA ZBOG UNOŠENJA FLUORA U ORGANIZAM PREKO FLUORISANE VODE I PASTE ZA ZUBE.

   

Pineal gland – the ruler of

Pineal Gland – Vladar Holistickog Zdravlja

Mali uvod

Sicusna sisarkasta zlezda, (pineal gland) dugo ignorisana od strane nauke, odjednom dobija na vaznosti po pitanju naseg opsteg zdravlja, narocito u pogledu imunoloskih funkcija i njene moci da usporava starenje i propadanje organizma. Stacionirana je tacno u sredini glave, velicine je jednog graska i tezi oko  50 to150mg. Njen oblik i struktura nalikuju jednoj malenoj sisarki, pa su je zato naucnici prozvali sisarkasta zlezda. Ona obezbedjuje snabdevanje melatoninom do oko 25- te god. nadalje, se polako gubi njena ucinkovitosti i opada obezbedjivanje hormona u telu, ali uprkos tome ona ima potencijala za obnavljanje imunoloskog sistema, ako se zadrzi njeno zdravo i ne ometano funkcionisanje.
Istrazivanje Pinealne Zlezde
Bioloski, kao i duhovno,  poseban znacaj zlezde je zbog njene funkcije kako
neurohormonalni sekretor tako i njene sposobnost za primanje i slanje suptilne energije elektromagnetskih talasa.   
Efekti naseg savremenog drustva i stila zivota na ovu zlezdu su sada jasno vidljivi u sve vecem stepenu. Nase okruzenje je preoptereceno sa raznim tehnologijama kako na nasim radnim mestima tako i u nasem domacinstvu te je gotovo sigurno da to ima negativan uticaj na rad pinealne zlezde, stvarajuci tako vece mogucnosti za razne bolesti.
Medju ostalim hemikalijama proizvedenih od zlezda, Melatonin regulise ostale neurohormone u telu, poznato je da ako se on ne proizvodi u dovoljno velikoj kolicini, njegov nedostatak moze nejcesce biti izvor otkazivanja celokupnog imunoloskog sistema.Ekspertski odbor americkog Nacionalnog veca za zastitu od zracenja i
Merenja (NCRP) ispitivao je bioloske ucinke ELF – emf (ekstremno niska
frekvencija elektro – magnetskog polja u rasponu od 50 – 60 Hz) na ljudsko telo. Njihova studija je bila snazno usmerena na ELF polje akcije u pinealnoj zlezdi, vezano za ucinke na sintezu i izlucivanje hormona melatonina, kao i na siroki pojas serija regulatorne funkcije posredovan ovim hormonom. Emf ogled je pokazao da se smanjuje pinealna zlezda usled izlozenosti i da se drasticno smanjuje produktivnost melatonina, ovaj slucaj je poznat kao “Melatonin hipoteza”. 
“Melatonin igra glavnu ulogu kontrolisuci 24 – satni dnevni bio-ritam. Poremecaj u normalnom ritmu, diurnalni melatonin ritam povezan je sa izmenjenim estrogen receptorom oko formacije grudi, i vrlo je moguca veza izmedju izlozenosti ELF polja i ljudskog raka dojke. Dalje, melatonin ima opsta svojstva kao slobodni radikali cistaci ulice (skupljaci otpada), sa mogucnoscu preventive stresa, poznatom kao osnovni faktor u sirokom spektru ljudskih degenerativnih bolesti, ukljucujuci i koronarnu arterijsku bolest, poznatijom pod Parkinsonova i Alzhajmerova bolesti i starenje. ” Americki odbor nalazima predlaze da se vise ne bi trebali izlagati takvoj vrsti polja kojom smo izlozeni svakodnevnim zivotom u blizini nasih kucnih uredjaja kao sto su elektricni brijaci ili vizuelni uredjaju poput televizora, monitora od kompjutera, mobilnih telefona itd. Mora se navesti da je epidemiolosko sirenje vestackih emf-a  poceo tek nakon drugog svetskog rata. Do tada smo živeli u prilicno elektromagnetskom nezaprljanom okruzenju hiljadama godina. Bavljenje emf poljima je tek u povoju, istrazivanja koja se nastavljaju nadalje pokazuju da sigurno imaju nepozeljan uticaj na nas, i mi moramo temeljno razmotriti nas odnos prema struji i savremenim uredjajima iz tog aspekta. Druga istrazivanja, koja su se obavljala na misevima od strane Dr. Walter Pierpaoli, MD,  Bianca Lana – Masera Fondacije za proucavanje Starenja u Italiji, snazno sugerisu da je moguce obnavljanje imunoloskih svojstva usled pravilnog funkcioniranja pinealne zlezde. Pinealne zlezde mladjih miseva su ugradjivane u starije miseve, usled cega je doslo do prosirenja njihovog zivotnog  veka,  a Thymus zlezda je pocela opet da raste. tada su stariji misevi poceli da se ucinkovitije borbe protiv infekcija i zapravo su izgledali kao kad su bili mladi i ponasali su se “mlađe” .