Popigajska dolina ima prečnik od 100 km i nalazi se na granici Krasnojarskog kraja i Jakutije, na jugoistoku od poluostrva Tajmir. Ekspedicija Svesaveznog geološkog instituta „Karpinski“ pod rukovodstvom Viktora Masajtisa sredinom 1960-ih je došla do zaključka da je dolina meteoritski krater. Kasnije su naučnici utvrdili da je krater nastao pre oko 35 miliona godina, kada je na ovo područje pao asteroid prečnika oko 7 km.
Na mestu pada meteorita je još Masajtisova ekspedicija otkrila impaktne slojeve minerala koji su se rastopili prilikom udara meteorita, a među njima i „prilično neugledne“ dijamante.
Prema Pohilenkovim rečima, ovi naučni radovi su tada proglašeni za državnu tajnu: „Rezultati istraživanja stizali su direktno u Politbiro, bez znanja ministra geologije“. Ali kada se ispostavilo da se pronađeni impaktni dijamanti mogu koristiti samo u tehnološke svrhe, odlučeno je da se ta nalazišta ne industrijalizuju.
Neobični dijamanti
Krajem 1970-ih su naučnici iz kijevskog Bakuljevog instituta za supertvrde materijale došli do zaključka da popigajski impaktni dijamanti po abrazivnim svojstvima daleko nadmašuju sintetičke i prirodne dijamante.
Stručnjaci instituta „Soboljev“ su pre tri godine zajedno sa ukrajinskim kolegama obnovili te eksperimente.
„Prašina od impaktnih dijamanata ima dvostruko bolje abrazivne pokazatelje od prašine sintetičkih dijamanata, kao i od prašine najtvrđih primeraka prirodnog dijamanta. Pojedini uzorci su tvrđi i 2,4 puta“, rekao je akademik.
Proučavanje strukture ove supstance pokazalo je da se ona veoma razlikuje od strukture „običnih“ dijamanata.
„Ispostavilo se da je to vrlo složeni agregat (masa u kojoj su sjedinjene dve različite molekularne strukture), u kome preovlađuju dve faze: prva je standardni kubni dijamant, a druga – heksagonalna faza ugljenika, poznata kao šestougaoni dijamant ili lonsdejlit (lonsdaleit). Ona je tvrđa i kompaktnija od običnog dijamanta i nastaje na većim temperaturama i kod većeg pritiska“, rekao je Pohilenko.
Šestougaoni dijamant je jedan od oblika kristalne strukture vodonika, pronađen 1960-ih godina. Njegovi atomi nisu vezani u tetraedarsku, nego u šestougaonu strukturu. To su listovi slični grafenu, ali bliži jedan drugome i vezani vrlo čvrstom hemijskom vezom.
„To uopšte nije dijamant. Tvrdoća ove faze (lonsdejlita) je za 54% veća od tvrdođe dijamanta, a pošto se ovde radi o kristalitima tetraedarskog dijamanta i lonsdejlita u nano veličinama, onda je to vrlo „lepljiva“ matrica koja popigajskom impaktitu daje tako visoka svojstva. Pojedini uzorci sadrže i do 70% lonsdejlita“, istakao je akademik.
On je objasnio da je ova materija nastala od grafita u trenutku pada Popigajskog meteorita, kada je pritisak dostigao 1,5 miliona atmosfera, a temperatura oko 3 hiljade stepeni.
Rezerve
Zasada su u Popigajskoj dolini istražena dva nalazišta: Udarno i Skaljno. Rezerve prvog nalazišta se procenjuju na 7 milijardi karata, a drugog na 140 milijardi karata.
Pohilenko je podvukao da su rezerve Skaljnog 30 puta veće od svih rezervi „običnih“ dijamanata u celom svetu, koje se procenjuju na 5 milijardi karata. Površina Skaljnog je vrlo mala i iznosi svega 0,3% površine celog kratera.
„Obzirom na sadašnju potrošnju sintetičkih dijamanata u industriji, ukupne rezerve kratera mogle bi da budu dovoljne za naredne 3 hiljade godina“, rekao je akademik.
Prema njegovoj proceni, tržišna cena popigajskih impaktita može da iznosi 2-2,5 dolara za karat, a imajući u vidu postojeće tehnologije cena koštanja bi iznosila 0,6-0,7 dolara za karat. Na Skaljnom nalazištu jedna tona naslaga sadrži od 20 do 100 karata dijamanata.
Direktor Instituta za geologiju i mineralogiju saopštio je da će naučnici u najskorije vreme organizovati novu ekspediciju u Popigajsku dolinu.
Нема коментара:
Постави коментар